Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Јединствени крчаг од нојевог јајета стар 2.500 година у музеју града Русе

БНР Новини
Фотографија: Регионални историјски музеј у Русеу

Било једном... Тако почиње и ова наша прича. Пре скоро 2.500 година, на пределима данашње североисточне Бугарске живели су Трачани. Један од вођа локалних племена добио је поклон из далеких земаља. Његов друг му је у знак захвалности за учињено добро послао лепу посуду како би је користио у ритуалима приношења жртве. Поклон је био израђен од нојевог јајета. Нажалост, крчаг није одолео времену и сломљен је на ситне комадиће. У таквом га је облику добио као донацију Регионални историјски музеј града Русе. Биле су сачуване само неке ножиће и грло са изливником. Али шта су тачно добили, музејски радници су схватили тек након пола године.

„Знали смо да се ради о некој посуди, која се може користити - прича директор музеја доцент др Николај Ненов. - Али тек после конзервације смо видели да је пред нама један необичан, чаробни предмет. Одмах смо схватили да је то ритуално посуђе из епохе Трачана. У оно античко доба он је био исувише необична, егзотична појава на нашим просторима. Дивили смо се одакле нам је стигло то нојево јаје. Тражили смо и паралеле тог крчага, али мислим да, бар за сада, он нема аналога у свету. Због тога га показујемо посетиоцима, јер је јединствен. Постоје још два јаја у експозицији Британског музеја из 7-6. века пр. н. е. Сматра се да су она пореклом са источне обале Медитерана – Финикије. Свакако, ми познајемо трговачке путеве амфора са жигом произвођача, као и циркулацију монета. Стога можемо рећи да су са овим делом света трговали Гети. Могуће је да је већ у 6. веку пр. н. е. тај врч дошао у делове савремене североисточне Бугарске као поклон неком локалном гетском аристократи, као и да је касније он стављен у његов гроб.“

Директор музеја претпоставља да се скупа посуда користила за вино, могуће је чак да је учествовала у ритуалима у којима је тај напитак важан елеменат.

„Метални делови крчага су од бронзе и врло добро су сачувани. Два ножића су израдили рестауратори – каже доцент Ненов. - Бронза је оставила трагове на јајетовој љусци, што нам је помогло да реконструишемо облик посуде, јер поједини делићи јаја недостају, тако да је сада крчаг идеалан.“

Музејски радници скупљају комадиће древности како би написали историју свог најновијег и изузетно вредног експоната који су такође саставили парче по парче.

„Недавно је нас посетила једна дама, докторант у Санкт Петербургу чији је ментор из Ермитажа. Она такође ради тамо – каже доцент Ненов. - По њој, Ермитаж не поседује крчаг од нојевог јајета, али ће она са својим колегама спровести одговарајућа истраживања, јер ће нам подаци о сличној посуди помоћи да сазнамо више о нашем експонату, његовој историји и пореклу.“

Фотографија: БГНЕС

Из музеја су направили копију крчага такође од нојевог јајета. Она ће се користити на часовима историје који локални ђаци проводе у салама музеја.

Превод: Александра Ливен


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Делегати УНЕСКО-а посетиће Бојанску цркву

Бојанска црква биће привлачан центар за делегате 47. заседања Комитета за светско наслеђе УНЕСКО-а , који ће се окупити у Софији у јулу ове године. Храм Светог Николе и Светог Пантелејмона један је од културних симбола Бугарске и на листи је..

објављено 12.1.25. 08.35

Висока војно-поморска школа у Варни најстарија техничка образовна установа у Бугарској

Висока војно-поморска школа „Никола Вапцаров“ у Варни је обележила 144 године од свог оснивања. Она је најстарија техничка образовна установа у Бугарској, која се током година афирмисала као најугледнији центар за обуку поморског кадра. Од свог..

објављено 11.1.25. 10.20

Тишина, светлост и духовност: Клисурски манастир Свете Петке зими

Смештен међу брдима Љулин планине, Клисурски манастир Свете Петке привлачи својом тајанственошћу и духовношћу. Налази се на само 7 км од бањског одмаралишта Банкје, недалеко од села Клисура. Зими ова света обитељ као да још дубље тоне у тишину,..

објављено 9.1.25. 11.15