Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и бомбардовања и историјског слетања авиона са угашеним мотором, до шесте светске свемирске силе... Бугарска има много разлога за понос када је у питању ваздухопловство. Ове славне тренутке из историје нашег ваздухопловства, заједно са занимљивим чињеницама и експонатима из различитих епоха, можете доживети у Музеју ваздухопловства који се налази недалеко од Пловдива. Посетиоци овог јединственог места имају прилику да се упознају са десетинама летелица – авионима, хеликоптерима, као и опремом повезаном са авијацијом. Међу најимпресивнијим експонатима који изазивају истинско одушевљење међу љубитељима ваздухопловства је зелени војни хидроплан Арадо – 196 А-3 "Ајкула" из 1938. године. 

Овај хидроплан једини је сачувани примерак на свету, сазнајемо од Раде Бањалијеве, директорке музеја:

"Током Другог светског рата, Бугарска је добила читаву серију ових хидроплана, који су били немачке производње. Ова специфична модификација била је произведена искључиво за Бугарску и Румунију, а од свих хидроплана тог типа, сачуван је само један, што изазива велики интерес. Многи посетиоци из Европе, Аустралије, али и Индонезије долазе да виде овај ретки експонат. Један од најзначајнијих експонта у музеју је макета модела „Јорданов-1“ – првог авиона који је произведен у Бугарској 1915. године, чији пројектант је био бугарски пилот и инжењер Асен Јорданов.

Посетиоци су такође заинтересовани и за моторни авион Георгија Божинова, који је конструисан 1912. године. Божинов је добио понуду од Рожеа Сомера, власника француске авио-компаније „Сомер“, за серијску производњу његовог авиона у Француској. Међутим, он је овај предлог одбио, јер је желео да његов авион буде направљен у Бугарској, што се десило тек 1926. године. Током Другог светског рата, Божинов је успео да сакрије свој авион у хангару изван Софије, чиме га је спасао од бомбардовања.

Посебна изложбена сала посвећена свемирским истраживањима сведочи о значајном месту које наша земља заузима у историји космичких достигнућа. Бугарска је 1979. године постала шеста земља на свету која је послала астронаута у свемир, а такође је трећа држава после САД и СССР-а која је започела производњу хране за свемирске мисије.

"У сали 'Космос' представљамо невероватна достигнућа бугарске космичке науке, као што је развој лиофилизоване хране за астронауте", објашњава Рада Бањалиева. "Пасуљ, кобасице, шљиве, брескве, јагоде, кисело млеко, љутеница… готово све што једемо на Земљи може се користити и у свемиру."

Изложба укључује и капсулу за спуштање са Сојуза-33, којом су се на приземљили први бугарски космонаут Георги Иванов и његов руски колега Рукавишников.

Посетиоци могу видети Ивановљев свемирски костим и скафандер, као и бугарски космички стакленик – специјални уређај за узгој поврћа у свемирским условима. Овај уређај коришћен је током другог бугарског свемирског лета, у којем су учествовали космонаут Александар Александров и његове колеге.

Посетиоци музеја ваздухопловства имају јединствену прилику да се фотографишу у кокпиту једног од најпознатијих авиона у историји бугарског ваздухопловства – МиГ-а 21, летелице чија брзина двоструко премашује брзину звука.

"Деци је ово посебно занимљиво, јер имају прилику да виде велике авионе из непосредне близине. Одређеним данима отварамо кокпите и салоне, па могу да уђу унутра и уживају у детаљима њиховог ентеријера. У једном од авиона приказујемо и филмове о историји бугарског ваздухопловства", истакла је Рада Бањалијева.

Прочитајте још:

• Буди пилот или авио-механичар на један дан у Музеју ваздухопловства у Бургасу

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Музеј ваздухопловства - Пловдив