Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рекордан број учесника на овогодишњем међународном сајму културног туризма у Великом Трнову

БНР Новини
Фотографија: Венета Николова

Од 10. до 13. априла Велико Трново је домаћин традиционалног међународног сајма културног туризма. То је најугледнији форум који акцентује на развој те врсте туризма код нас, која макар и веома перспективна још увек није довољно популарна. Иначе, није нимало случајно што је домаћин ове приредбе Велико Трново, зато што је стара бугарска престоница један од кандидата за европску престоницу културе 2019. године и уједно једна од најпосећенијих туристичких дестинација у Бугарској. Прошле године Велико Трново је дочекало скоро милион туриста, што је за 40 одсто више него ранијих година. А у унапређивање туристичке инфраструктуре града и стварање нових атракција инвестирано је преко 7 милиона лева (3,5 милиона евра).


На овогодишњем 11. издању међународног сајма културног туризма учествује 85 излагача из 11 држава. На својим штандовима они рекламирају најновије атракције, културне маршруте и туристичке понуде. Највеће је учешће бугарских општина. Ове године их је 65, а већина њихових понуда разрађена је последње две године у оквиру различитих пројеката који се финансирају из оперативног програма за регионални развој.

У оквиру сајма организује се и филмски фестивал "На источној обали Европе". У оквиру овогодишњег 10. издања биће приказани документарни филмови на туристичку тематику из 23 државе. Сајамски програм укључује и Национални конкурс под насловом "Читај и путуј" на коме се такмиче стручна штампана и онлајн издања на туристичку тематику.

Фотографија: БГНЕС

Међу најатрактивнијим догађајима су реконструкције старих народних обичаја, дегустације месних специјалитета, играње народних игара, али ће свакако најзанимљивији од њих бити представа у археолошком резервату Никополис ад Иструм у недељу која је на програму најављена као "Римски дан". Тада ће на руинама древног римског града надомак села Никјуп оживети различити ритуали из римског доба. Биће приказане живе слике са римским легионарима, весталкама, племићима и занатлијама. Очекује се да ће велико интересовање побудити и реконструкција типичне римске свадбе. Осим тога гости могу да гађају луком и стрелом, да пробају традиционална јела из тог краја и надасве – да се до миле воље забављају.


Поред осталог, кухиња је један од акцената овогодишњег сајма културног туризма јер, као што је познато, кухиња је везана за традиције и културу једног народа. У данима сајма три позната трновска ресторана нуде несвакидашње специјалитете према адаптираним рецептима из средњовековне историје Великог Трнова, када је град био престоница бугарске државе. Идеја овдашњих угоститеља је да претворе средњовековну кухињу овог краја у још једну туристичку атракцију.

Превела: Катарина Манолова

Фотографије: Венета Николова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10