Бугарима је лакнуло – најзад смо се дефинитивно опростили од зимских невоља и дохватили пролећа. И пошто живимо од данас до сутра, због светских криза и килаве домаће транзиције која се отегла ево већ 25 година, израз "дохватити се пролећа" има посебан смисао.

А тај смисао је јасан свакоме ко је у мразовитим зимским данима морао да штеди на струји и грејању, и да се узда пре свега у свој имуни систем, јер су и лекови доста поскупели - наравно у право време… Дакле, без обзира на скоро зимске априлске температуре, пролеће је већ ту, а ми ћемо бар мало олабавити каиш – до наредне грејне сезоне, када ће енергетски експерти поново кукати да је цена електричне енергије нереално ниска и да би требало да се повећа за најмање 20 одсто. На то ће просечни Бугарин контрирати да му плата ни до сада није била довољна да подмири све трошкове, а камоли ако се цене повећају. А медији ће на сав глас поново трубити да су маказе између сиромашних и богатих све шире.

С тим у вези не би било на одмет да се присетимо неких статистичких података. Као што је тај да скоро милион Бугара, што значи скоро половина запослених, примају зараде између 200 и 400 евра, и да је то најмасовнија плата у земљи. У 2013. години годишњи доходак просечног Бугарина од рада и других извора износио је 2.600 евра, док су му у исто време трошкови износили 2.433 евра. Коментар је сувишан. А шта да кажемо о бугарским пензионерима чије пензије у 90 одсто случајева не могу да покрију чак основне трошкове живота. Тешко да ће обећана повишица пензија од 3 одсто од 1. јула знатно променити њихову ситуацију. Опет статистика каже да је висина просечне пензије у Бугарској тек 150 евра.

Чак и незапосленима ће бар мало лакнути у пролећним и летњим месецима. А сезонско запошљавање у туризму, пољопривреди и прерађивачкој индустрији, било код нас или негде у иностранству, пружиће им шансу да понешто и зараде. Иначе, из Агенције за запошљавање су објавили да је ситуација на тржишту рада и даље неповољна. У марту је коефицијент незапослености износио 12,2 одсто, а број незапослених на бироима рада био је скоро 400.000. Када томе додамо и трајно незапослене, и оне који нису пријављени, цифра постаје итекако озбиљна.

А шта је са кретањем цена у сезони буђења новог живота? Веровали или не – сведоци смо дефлације, уз то – трећи месец узастопно… Цене остају исте или се смањују због слабе куповне моћи становништва. Дали је то природна или контролисана појава, тек ћемо сазнати. Уосталом, у периоду од априла до јуна национална статистика ће урадити проучавање под насловом "Статистика доходака и услова живота у 2014." које ће бацити светлост на стање и динамику доходака Бугара од рада и других извора, социјално раслојавање друштва, економску активност, запошљавање и незапосленост.

Превела: Катарина Манолова