„Организацију коју је она имала у свом предавачком раду пренела се и на мене. Данас се појам академизам користи у негативном смислу. По мени, код ње је увек постојао високи академизам, погледан с његове добре стране. Њени студенти су имали могућност да сами размишљају, да се сами упознају и истраже детаље дела. Код ње сам савладао основе свирања клавира, она је подстакла моје музичко размишљање.“

Након дипломирања Румен Бајраков је две године био на специјализацији на Римском конзерваторијуму „Санта Ћећилија“ из дириговања код професора Франка Фераре и из клавира код Гвида Агостија.

Румен Бајраков је постао диригент Пловдивске филхармоније у својој 29. години. У интервјуу који се чува у Тонском архиву БНР он је након свог првог наступа са овим саставом изјавио:

„После концерта остаје задовољство комуникацијом са оркестром. Хтео бих да изразим своје симпатије према свим његовим члановима који су ме веома срдачно примили. Ови уметници имају јак смисао за одговорност и свесни су високих циљева и задатака које нам поставља симфонијска музика. У Пловдивској филхармонији нема водећих група – сви су једна целина. Захвалан сам оркестру који доприноси мом развоју као диригента.“

Румен Бајраков нас је напустио пре више од једне деценије. Године 2001. постхумно му је додељена награда „Златна лира“ Савеза бугарских музичких и плесних уметника за допринос развоју бугарске музичке културе.

Превод: Албена Џерманова