Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска постаје чланица Европске космичке агенције

БНР Новини
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Бугарска приступа европској космичкој породици. До сада су у делатности Европске космичке агенције /ЕКА/ учествовале све земље чланице ЕУ изузев Бугарске и Хрватске. Бугарска влада изашла је у сусрет дугогодишњим очекивањима космичке заједнице код нас. Чланство у ЕКА пружиће нам прилику да учествујемо у европским космичким програмима.

Без обзира што је шеста космичка сила у свету и са традицијама у космичким технологијама, наша земља се међу последњим придружила ЕКА. На позадини светске кризе и све тањег државног буџета годишња чланарина изгледала је многим бугарским владама поприлично висока за нешто тако апстрактно и „ванземаљско“. У ствари, ради се о веома конкретним и важним сферама, као што су комуникационе и GPS технологије, GSM мреже, сателити, интернет. Бугарска поседује одговарајући потенцијал да би учествовала у систему глобалне навигације Galileo, а „то је бизнис већи од нафте и природног гаса“, каже проф. Петар Гецов, директор Института за космичка истраживања при БАН. Зато што ће сваки аутомобил и мобилни телефон бити опремљени GPS системом.

Каква ће бити конкретна корист за Бугарску од чланства у ЕКА?

„Приступамо европској космичкој и авијацијској заједници високих технологија и можемо да учествујемо у свим пројектима ЕКА – каже у интервјуу за Радио Бугарска проф. Гецов. - Не само наука него и бугарски бизнис су заинтересовани за учешће, јер је велики део пројеката ЕКА везан за комуникације, навигацију. Пројекти добијају солидно финансирање од стране ЕК, тако да је то озбиљан искорак Бугарске према високотехнолошким државама.“

Сваке године ЕКА објављује програме вредне преко 3 милијарде евра, а донедавно бугарске фирме и научници нису имали приступ тим програмима. Иначе годишња чланарина износи 1,2 милиона евра. Шта добијамо заузврат?

„85 одсто тих средстава враћа се држави преко додељених Бугарској или заједничких пројеката са ЕКА, бугарским фирмама и бугарским научним организацијама. Тако да ће се бар на прво време скоро милион евра вратити бугарској науци, бугарском бизнису, производњи, малим и средњим предузећима. Имајући у виду да је Бугарска веома активна, да има традиције у тој сфери и да је у стању да поврати преко 100 одсто чланарине рећи ћемо да нема губитка. Након успостављања правог партнерства можемо добити и више средстава од оних која уплаћујемо.“

Бугарска је одавно у „космичкој вези“ са прилично великим бројем земаља Европе.

„Одавно сарађујемо са многим земљама ЕУ. Једноставно, чланство нам пружа нове могућности за учешће. И до сада је било доста пројеката Европске космичке агенције, међутим они нам нису били приступачни само из разлога што нисмо чланови. А сада већ можемо да равноправно учествујемо у свим пројектима. Међутим, многе ствари зависе и од наше активности, од наших способности. Један од услова јесте стварање програма, односно Бугарског националног космичког програма који би садржао основне сфере у којима можемо учествовати. Највероватније исто ће се урадити и са нашим бизнисом – потребне су тачне информације о томе које компаније могу учествовати и чиме. Дакле, на првом месту у питању је програм, а затим - билатерално упознавање европских администратора са могућностима Бугарске и заједничке активности.“

У којим сферама имамо највише могућности и способности?

„Углавном у сфери даљинског истраживања планете Земље из Свемира, космичке физике, трансфера аерокосмичких технологија. Само последњих година имамо преко 100 пројеката и изнад 20-30 апарата и система који су и сада на Међународној свемирској станици.“

Превод: Катарина Манолова, Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Социолошка агенција "Мера": Већина Бугара жели редовну владу, али не и Бојка Борисова за премијера

Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава нове изборе, а 4,7% је неодлучно. Ово су резултати независног телефонског истраживања новоосноване..

објављено 24.12.24. 09.45

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15
Наоружани мушкарци у сиријској провинцији Хама, 3. децембар 2024.

Оптимизам, али и неповерење – европски поглед на догађаје у Сирији

Европска унија након пада режима Башара ал-Асада и даље на ситуацију у Сирији гледа с опрезним оптимизмом. Већина европских политичара и даље има резерве према групама као што је "Хајат Тахрир ал-Шам" и њеном лидеру Ахмеду Хусеину аш-Шари, због..

објављено 23.12.24. 20.05