Након што је 2004. године приступила НАТО-у, Бугарска се још једном претворила у трибину за пропаганду Алијансе, овога пута усмерену на супротну обалу Црног мора. Под претекстом "за превазилажење нових изазова" – или под овим треба разумети неуспелу "пролећну револуцију" у Украјини према матрици тзв. револуција у неким северноафричким земљама пре неког времена – у Софији је одржан форум под насловом "Конференција НАТО-а са стратешким партнерима на нивоу начелника одбране" у организацији Савезничке команде НАТО-а за трансформацију. Тема је била „Заједнички војни интереси: усмереност на задатак, интероперабилност и спремност за операције“.
Једноставно речено, у главном граду Бугарске окупиле су се делегације земаља чланица и земаља партнера НАТО-а, укључујући и Украјину, да би чули речи генерала Жана-Пола Паломероса, врховног команданта Савезничке команде НАТО-а за трансформацију. А он је рекао да је руско анектирање Крима сасвим неприхватљиво и да је појачано присуство НАТО-а у зонама у близини Русије, укључујући и Црно море, израз солидарности са члановима и партнерима Алијансе. Генерал Паломерос је позитивно одговорио на новинарско питање да ли криза у Украјини и припајање Крима представљају претњу безбедности НАТО земаља у источној Европи. Међутим, није постало јасно о каквој се заправо претњи ради и на крају крајева ко коме прети. Генерал је наставио даље. Он је додао да је Алијанса увек спремна да реагује у свакој ситуацији и на сваку претњу како би одбранила мир и своје вредности.
Тако је ген. Жан-Пол Паломерос ставио до знања да је после Косова, Авганистана, Ирака и северне Африке дошао ред и на Црноморски регион. Он је алудирао да у овом случају Бугарска може да игра важну улогу, пошто су, по његовим речима, оружане снаге земље потпуно интегрисане и интероперабилне са снагама НАТО-а и постоји импресиван напредак у погледу оперативних способности Бугарске армије. Ако томе додамо и позиве које неки бугарски политичари, у првом реду председник Росен Плевнелијев упућују за веће присуство војних лица у америчким базама у нашој земљи, постаје јасно да се Бугарска постепено увлачи у одређени сценарио за дестабилизацију Црноморског региона са посебним антируским укусом.
Иначе, конференција НАТО-а у Софији била је још једна прилика да Бугарска покаже своје чувено гостопримство. На отварању форума начелник одбране ген. Симеон Симеонов није пропустио да каже да је Бугарској велика част да буде домаћин конференције на којој учествују представници 53 земље и кључни лидери Алијансе. Ген. Симеон Симеонов је још рекао да је потребно ујединити напоре у циљу гарантовања мира и безбедности. Министар одбране је са своје стране изразио пуну подршку мултинационалним иницијативама НАТО-а као што су концепт паметне одбране, концепт водеће нације и иницијатива повезаних снага.
Пре неколико дана је један софијски дневник написао: "У претераној жељи да се допадне САД, Бугарска се толико уплела да, ма шта урадила, погрешиће. Најразумније је да не ради ништа. Она је доказала да бар то уме. Неће градити нуклеарну електрану "Белене", неће радити на пројекту "Јужни ток", неће креирати ни спољну политику. Зашто не би себи окачила таблу са натписом "Нисам ту" да би тако решила све своје проблеме."
*приватно мишљење аутора коментара
Превеле: Албена Џерманова, Марина Бекријева
Партије "БСП - Уједињена левица" и "Препород" успоротивиле су се предлогу који је поднео привремени премијер Димитр Главчев, а који се односи на предстојеће потписивање Споразума о сарадњи у области безбедности и одбране између Бугарске и Украјине на..
Постоје шансе за формирање редовне владе, изјавио је лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов. У обраћању новинарима, Борисов је нагласио да преговори за сада напредују у позитивном правцу. „Што више ћутимо, то боље“, истакао је Борисов, изразивши оптимизам..
Преговори за формирање нове владе између будућег мандатара ГЕРБ-СДС и парламентарних фракција настављени су данас састанком са представницима коалиције БСП-Уједињена левица. Преговарачки тимови обе стране сложили су се да је Бугарској неопходна..
Одлука о пуноправном чланству Бугарске у шенгенском простору од почетка 2025. године представља историјски догађај, како за саму земљу, тако и за њене..