Током последњег месеца иначе непуног мандата владе Пламена Орешарског тема о диверзификацији енергетских испорука актуелизована је у Загребу, за време заседања мешовите комисије за економску сарадњу Бугарске и Хрватске. Претресане су могућности да од 2017. године Хрватска допрема Бугарској природни гас из северног дела Јадранског мора. И конкретније, могућностиза повезивање гасних система две земље преко Србије или преко Мађарске и Румуније. Због великог интересовања бугарске стране за хрватски пројекат укапљеног природног гаса, договорено је да он буде презентиран у Софији у најскорије време. То се вероватно неће догодити до оставке кабинета Орешарског, али ипак договори из Загреба – као договори између две земље чланице ЕУ, остају на снази, зато што су у склопу европске политике диверзификације енергетских испорука. Уосталом, после кабинета Орешарског председник Росен Плевнелијев ће именовати привремену владу. Иначе он сам је у разговорима са хрватским председником Ивом Јосиповићем још у октобру прошле године потврдио одређено интересовање Софије према том питању. Будућа влада добиће у наслеђе од кабинета Орешарског и енергетски уговор са још једном земљом чланицом ЕУ – Кипром. Само пре месец дана, средином јуна, министар спољних послова Кристијан Вигенин је са својим кипарским колегом Јоанисом Касулидисом размотрио потенцијалну значајну улогу Кипра у пројекту испорука гаса до терминала укапљеног гаса у Грчкој. Ради се о будућем гасном коридору Север-Југ, којим би се плаво гориво преко Бугарске могло транспортовати према Румунији и централној Европи. Другим речима, садашња влада ускоро одлази, али бугарска политика диверзификације енергетских испорука остаје. Зато што у земљи не постоји ниједна значајнија политичка снага која би се томе супротставила.
Превела: Катарина Манолова
Потпуно чланство Бугарске и Румуније у Шенгенској зони представља снажан подстицај економији Европске уније – наведено је у извештају Европске комисије о стању у шенгенском простору, који је данас званично представљен. Како се наводи, Бугарска и..
Бугарска трговинска и индустрија комора данас је домаћин информационог форума на тему „Европска одбрана и могућности за бугарски бизнис у развоју и производњи одбрамбених производа.“ Главни циљ семинара је да упозна бугарска мала и средња..
Државни дуг Бугарске у 2024. години износи чак 24 милијарде евра, што представља 24,1% бруто домаћег производа (БДП), показују прелиминарни подаци бугарског Националног завода за статистику. Упоредбе ради, током 2023. дуг је био нешто мањи – око 20,8..
Бугарска народна банка (БНБ) поново је снизила референтну каматну стопу, која ће од 1. маја износити 2,24%. У односу на април, то представља пад од 0,15..
Припреме за прелазак са лева на евро у области картичних плаћања у Бугарској ушле су у завршну фазу, а планирано је да се национални картични систем..