Током последњег месеца иначе непуног мандата владе Пламена Орешарског тема о диверзификацији енергетских испорука актуелизована је у Загребу, за време заседања мешовите комисије за економску сарадњу Бугарске и Хрватске. Претресане су могућности да од 2017. године Хрватска допрема Бугарској природни гас из северног дела Јадранског мора. И конкретније, могућностиза повезивање гасних система две земље преко Србије или преко Мађарске и Румуније. Због  великог интересовања бугарске стране за хрватски пројекат укапљеног природног гаса, договорено је да он буде презентиран у Софији у најскорије време. То се вероватно неће догодити до оставке кабинета Орешарског, али ипак договори из Загреба – као договори између две земље чланице ЕУ, остају на снази, зато што су у склопу европске политике диверзификације енергетских испорука. Уосталом, после кабинета Орешарског председник Росен Плевнелијев ће именовати привремену владу. Иначе он сам је у разговорима са хрватским председником Ивом Јосиповићем још у октобру прошле године потврдио одређено интересовање Софије према том питању. Будућа влада добиће у наслеђе од кабинета Орешарског и енергетски уговор са још једном земљом чланицом ЕУ – Кипром. Само пре месец дана, средином јуна, министар спољних послова Кристијан Вигенин је са својим кипарским колегом Јоанисом Касулидисом размотрио потенцијалну значајну улогу Кипра у пројекту испорука гаса до терминала укапљеног гаса у Грчкој. Ради се о будућем гасном коридору Север-Југ, којим би се плаво гориво преко Бугарске могло транспортовати према Румунији и централној Европи. Другим речима, садашња влада ускоро одлази, али бугарска политика диверзификације енергетских испорука остаје. Зато што у земљи не постоји ниједна значајнија политичка снага која би се томе супротставила.

Превела: Катарина Манолова