Током последњег месеца иначе непуног мандата владе Пламена Орешарског тема о диверзификацији енергетских испорука актуелизована је у Загребу, за време заседања мешовите комисије за економску сарадњу Бугарске и Хрватске. Претресане су могућности да од 2017. године Хрватска допрема Бугарској природни гас из северног дела Јадранског мора. И конкретније, могућностиза повезивање гасних система две земље преко Србије или преко Мађарске и Румуније. Због великог интересовања бугарске стране за хрватски пројекат укапљеног природног гаса, договорено је да он буде презентиран у Софији у најскорије време. То се вероватно неће догодити до оставке кабинета Орешарског, али ипак договори из Загреба – као договори између две земље чланице ЕУ, остају на снази, зато што су у склопу европске политике диверзификације енергетских испорука. Уосталом, после кабинета Орешарског председник Росен Плевнелијев ће именовати привремену владу. Иначе он сам је у разговорима са хрватским председником Ивом Јосиповићем још у октобру прошле године потврдио одређено интересовање Софије према том питању. Будућа влада добиће у наслеђе од кабинета Орешарског и енергетски уговор са још једном земљом чланицом ЕУ – Кипром. Само пре месец дана, средином јуна, министар спољних послова Кристијан Вигенин је са својим кипарским колегом Јоанисом Касулидисом размотрио потенцијалну значајну улогу Кипра у пројекту испорука гаса до терминала укапљеног гаса у Грчкој. Ради се о будућем гасном коридору Север-Југ, којим би се плаво гориво преко Бугарске могло транспортовати према Румунији и централној Европи. Другим речима, садашња влада ускоро одлази, али бугарска политика диверзификације енергетских испорука остаје. Зато што у земљи не постоји ниједна значајнија политичка снага која би се томе супротставила.
Превела: Катарина Манолова
Бугарска и Азербејџан ће продубити сарадњу на пољу пољопривреде и трговине пољопривредним производима. О томе су се договорили министри пољопривреде Бугарске и Азербејџана Георги Тахов и Меџнун Мамедов на састанку одржаном у Софији. Министар Тахов..
Бугарско тржиште некретнина већ дуже време функционише као да је део еврозоне, а експерти сматрају да увођење евра као званичне валуте неће донети значајне промене у ценама. Ово је изјавио финансијски аналитичар Левон Хампарцумјан на 11. Националној..
Према најновијој јесењој макроекономској прогнози Министарства финансија, бугарска привреда ће током 2025. године остварити раст од 3 одсто. Према истом извештају, који је објављен на званичном сајту Министарства, у 2026. години очекује се успоравање..