Пошто су се многи странци у Бугарској већ одавно убедили у предности живота на селу и купили куће управо тамо, а не у великим градовима, као да смо и ми Бугари полако почели да схватамо какво  је то богатство, па чинимо напоре да очувамо за будуће генерације аутентични дух и традиције бугарског села.

Често пута то су ентузијазирани млади људи који су решили да напусте велеград и обнове покидане везе са природом. Родиле су се и неке несвакидашње идеје. Као што је ова да се у села којима прети нестанак доселе IT стручњаци. Велико интересовање побудила је иницијатива „Прими ме код себе на селу”, чији је покретач габровка Вероника Јосифова. Замисао је да се код старијих сеоских мештана на пар дана доселе млади људи из града. Циљ је да се на тај начин различите генерације приближе и да се оствари континуитет бугарских традиција, обичаја и вредности. Ова лепа досетка родила се за време националног конкурса за најбољи есеј на тему "Моје идеје за Бугарску" 2013. године. А још лепше је што није остала само мртво слово на папиру него је оживела прошлог лета, захваљујући подршци општине Габрово. Први ентузијасти који су се упустили у ову авантуру, су „пријемне“ бабе и деде из габровског села Новаковци. Наравно, не фали и младих ентузијаста жељних да преузму улогу „позајмљених унука". Ако је прошле године било десетак мераклија, ове године их је преко 70. Али ће од њих тек тридесетак имати шансу да проведу пет дана на селу крајем августа и почетком септембра. Једини захтев је да буду узраста између 15 и 29 година, и наравно, да буду довољно мотивисани да би кренули у такву авантуру. А каква је она заправо, објашњава Вероника:

- Нас младе стварно занима шта се дешава на селу. Осећамо неку празнину и желимо да сазнамо што више о тој нама тотално непознатој страни живота. Рецимо, како се гаји воће и поврће, како се узгаја стока. Занимљиво је слушати сећања старијих мештана на њихову младост. Док их слушам, на моменте себе ухватим да замишљам како живим у она далека времена. Интересантно је, јер је нажалост све то доста далеко од наше градске свакодневице. Многи од нас више немају код кога да иду на селу за време летњег распуста, остале су само успомене њихових родитеља на дивне дане проведене код родбине на селу.

У овој години повећан је и број села која су се укључила у ову иницијативу. Поред пилот села Новаковци, домаћини ће још бити Стоевци и Богатово, која су недавно постала део новостворене Мреже пријемних села. Пројекат се реализује преко програма „Култура“ општине Габрово. Недавно га је Бугарска асоцијација послодаваца одликовала почасном дипломом у оквиру доделе годишњих награда „Прокултура 2014”. „Пријемне“ бабе и деде из дрјановског села Заја и подунавског села Бајкал такође очекују да им код куће дођу драги млади гости.

- Свако село ће показати „унуцима“ карактеристичне за овај крај стране сеоског живота, прича Вероника. Рецимо, како се плету рибарске мреже и како се лови риба на Дунаву. Имаће прилику да виде како се справљају традиционална за овај крај јела и наравно – да их пробају. И не само то, него ће и сами кувати качамак и рибу. А мештани села Заја су познати по томе да узгајају зечеве. Управо зато ће и старосна група "унучића" тамо бити нешто млађа. Малишани ће се научити како да брину о симпатичним зечићима. Претпостављам да ће бити још пуно разноразних занимања, али их мештани за сада држе у тајности јер желе да приреде изненађење својим „унуцима“ и да их сваки дан обрадују нечим новим и интересантним.

„Позајмљени унуци“ ће још имати прилику да се дотакну и нашег богатог фолклорног наслеђа, да науче народне песме и кола, да учествују у претварању различитих сеоских традиција и обичаја. Прошле године млади су се увелико занимали за традиционалну националну кухињу.

- Бабе су се доста потрудиле да упознају своје "унуке" са тајнама кулинарства, каже Вероника. Иначе, један од најкомичнијих момената је био када смо их учили да музу козу. Да сте могли да их видите! Многима је то било прво искуство са домаћим животињама. Учили смо их такође да секу и круне кукуруз, да окопавају башту, да заливају и саде. Опште узев свему што се ради на селу. Идеја је била да с једне стране стекну нова искуства, а с друге стране смо желели да бар мало помогнемо мештанима у њиховим нимало лаким и бројним свакодневним пословима. Мислим да смо једни другима били обострано корисни и да је ова размена идеја, културних традиција и вредности између старе и младе генерације нешто веома драгоцено.

Превела: Катарина Манолова

Фотографије су уступљене из пројекта „Прими ме код себе на селу“