Када је 3. априла 1879. године Софија проглашена за престоницу препорођене бугарске државе, она се простирала на свега три квадратна километра, а Мост орлова који је данас једно од обележја центра главног града није ни постојао (он је саграђен 1891.), али се убрзо претворио у својеврсна врата ка освајању нових територија. Град се постепено обликовао, грађени су нови булевари и улице, појавиле су се нове четврти. Међу њима је и чувена четврт "Исток", свега десетак минута вожње аутобусом од тог истог Моста орлова. Током година она се такође увелико преобразила, али је ипак местимично сачувала свој првобитни дух и атмосферу. Још увек ту и тамо између солитера можете видети мале једноспратнице или двоспратне куће са китњастим авлијама и затрпаним камењем бунарима поред старих ораха. Четврт је била омиљена сликарима, а међу њима се истиче име професора Ненка Балканског, као и следбеницима филозофа и народног исцелитеља Петра Данова, који су своје куће градили према Истоку, за дочек Сунца, које је важан симбол њиховог учења.
У овој централној четврти Софије одрасла је и наша колегиница Агапи Асприду која је са магнетофоном у руци кренула у потрази за својим сећањима из детињства.
"За мене је четврт Исток права Софија, јер сам тамо провела моје срећно детињство. Крајем 70. година ту је било више дечјих игралишта, која су увек била пуна радосних малишана. Пењали смо се на дрвеће и брали са грана јабуке, крушке, трешње… Баке су на улици и у двориштима кувале мармаладе и свугде је лебдео дивни мирис домаћег ајвара, туршија и компота. У пролеће све је цватало – висибабе, шафран, нарцис, зумбул, лала. Никада нећу заборавити мирис јоргована, који је отац засадио поред прозора моје дечје собе. Али данас је већина старих кућа нестала, а уместо њих се уздижу високи блокови у којима се чак ни суседи не познају и живе некако згужвано и усамљено.
Шетајући новим улицама сам срела једну моју бившу комшиницу:
- Моје је детињство овде било заиста дивно, били смо слободни да се играмо напољу дању и ноћу. Унаоколо је било само вртова и кукурузних њива, без тромих сивих савремених вишеспратница.
Заустављам друга из детињства који се радо сећа нашег тадашњег "неградског" начина живота.
- Када сам једном у 80. годинама срео нашу старију комшиницу и упитао је где је била, она ми је рекла: "Ишла сам у град, сине". Како вам то изгледа данас, када је од центра Софије до четврти Исток отприлике пола сата пешке.
Када сам била мала обожавала сам да слушам звиждук и клопарање точкова воза који је овуда пролазио, али је данас и он променио своју маршруту. Ту и тамо су остале само делови пруга.
У четврти Исток сам први пут отишла у биоскоп. У његовој се згради данас налази велика продавница.
- Ја сам Агапи Асприду из БНР и тражим људе који се сећају времена када је ова продавница била биоскоп, кажем једном пролазнику.
- О, имам лепе успомене, много лепше од садашњице, каже он. На жалост, трговачки ланци и пословни центри прождиру све.
- Колико сте имали година када сте први пут отишли у биоскоп "Исток"?
- Дванаест. Гледао сам "Блејкову седморку"! Било је заиста супер!
Данас амблематични за четврт хотел "Плиска" који се налази прекопута биоскопа се реконструише, а бројни становници четврти са задовољством се возе бициклом кроз велики Борисов врт до језера Аријана поред Моста орлова, где сам и ја са породицом проводила скоро сваки викенд. Свакако да су године прошле, ја сам одрасла и открила нову Софију, обишла сам скоро све њене четврти од центра до обода, заљубила сам се и у оближњу планину Витоша. Софија је моја полазна тачка, али је моје упориште и дан данас она стара четврт "Исток" која ме увек враћа у срећне године детињства."
Таква је Софија наше колегинице Агапи Асприду, Изволите и ви у наш лепи град и открићете ту неки кутак који ћете сигурно заволети и којег ћете се увек радо и са осмехом сећати.
Превела и уредила: Александра Ливен
Фотографије: Агапи Асприду
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова..