Подаци пописа становништва Бугарске из 2011. су потврдили социолошке прогнозе о постојању трајне тенденције смањења броја становништва. Већ одавно знак „минус“ је водећи у статистикама, кажу социолози и гледају мрачно ка 2050. години. По свему судећи, тада ће становништво Бугарске бројити око 5 милиона људи, или за 2 милиона мање од данас. Паралелно с тим укупан број становништва Европске уније ће забележити раст за бар 15 милиона. Осећај демографске катастрофе у Бугарској подстиче и високи степен морталитета, као и чињеница да људи изнад 65 година старости чине преко 19 одсто становника наших села и малих градова. Статистика је немилосрдна и сведочи да губимо отприлике 164 људи дневно.

„Проблеми не долазе споља, већ су ту, у Бугарској - каже др Тотко Најденов, главни секретар Националне алијансе „Живот за Бугарску“ и аутор књиге „Деца без коју не можемо“. - Међутим и други деле став да одговорност за оштре демографске проблеме сносе владајуће већине у дугим годинама транзиције. Борба за власт и стицање капитала међу моћницима дана променила је вредности и морал већег дела Бугара. То је погодило односе у породици. Често пута криминалци се претварају у привлачни модел опонашања. Преко половине деце у Бугарској рођено је ван брака, што носи са собом и одређене последице.“

„Многе мајке изјављују да су самохране, јер тако примају веће дечје додатке. У специјалном извештају ЦИА насловљеном „Глобалне тенденције за 2015. г.“ о развојним прогнозама света, присутан је закључак да су основне карактеристике становништва Бугарске да оно најбрже стари, постаје сиромашније и емигрира. Другачије речено, није претеран закључак да данас се, у мирно доба, ми катастрофално осипамо. Годишње број становништва се смањује за 60 хиљада људи. Док је у 1988. години забележен плус од 2,1 у природном прираштају, сада је бројка негативна и износи минус 5,5 на хиљаду. Према подацима Националног завода за статистику, Бугара је нешто изнад 7 милиона и 280 хиљада, али према извештају ЦИА, нас има отприлике 6 милиона и 900 хиљада. Не сматрам да је разлика од 300 хиљада толико значајна, али бих додао да је прогноза застрашујућа, јер, поред свега осталог, ми смо и врло болесно становништво. Патимо од мањка квалитетног, добро плаћеног и успешног здравственог система. За здравство се издваја свега 4,3 одсто БДП-а, док је у осталим земљама чланицама Уније тај износ двоструко и троструко већи. И још нешто, мења се етнички састав становништва Бугарске, али је тешко дати тачну оцену како, јер социолошке агенције то не истражују.“

И поред недостатка тачних бројки из протеклих година, промена о којој говори др Тотко Најденов већ је чињеница. У домаћој штампи су се појавили чланци о Македонцима, Русима, Арапима и Азијцима, који воле Бугарску и зову је „својом другом отаџбином“. 2009. године 50 одсто странаца који су дошли овде због бизниса, склапања брака или стицања образовања, изразило је жељу да се за стално досели у Бугарској. Разлог тога су пад цена непокретности код нас, јефтиније робе и услуге, као и природне датости. „Нови Бугари“ – тако често зову Русе који су стекли имовину на нашем приморју. Они воле да их тако зову и изјављују да би се радо ту доселили заувек. Према подацима агенција за некретнине, њихов број варира од 200 до 300 хиљада људи, а и даље расте. Грађани суседне Македоније пак постају бугарски држављани из економских разлога и могућности стицања европског пасоша. Међутим, веома тешко је прецизирати тачан број тих наших „нових суграђана“. Познато је само да је у јесен 2011. г. за мање од месец дана он забележио раст за око 7 хиљада људи.

Превод: Александра Ливен