Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугари се осипамо, мења се етнички састав земље

БНР Новини
Фотографија: eurochicago.com

Подаци пописа становништва Бугарске из 2011. су потврдили социолошке прогнозе о постојању трајне тенденције смањења броја становништва. Већ одавно знак „минус“ је водећи у статистикама, кажу социолози и гледају мрачно ка 2050. години. По свему судећи, тада ће становништво Бугарске бројити око 5 милиона људи, или за 2 милиона мање од данас. Паралелно с тим укупан број становништва Европске уније ће забележити раст за бар 15 милиона. Осећај демографске катастрофе у Бугарској подстиче и високи степен морталитета, као и чињеница да људи изнад 65 година старости чине преко 19 одсто становника наших села и малих градова. Статистика је немилосрдна и сведочи да губимо отприлике 164 људи дневно.

„Проблеми не долазе споља, већ су ту, у Бугарској - каже др Тотко Најденов, главни секретар Националне алијансе „Живот за Бугарску“ и аутор књиге „Деца без коју не можемо“. - Међутим и други деле став да одговорност за оштре демографске проблеме сносе владајуће већине у дугим годинама транзиције. Борба за власт и стицање капитала међу моћницима дана променила је вредности и морал већег дела Бугара. То је погодило односе у породици. Често пута криминалци се претварају у привлачни модел опонашања. Преко половине деце у Бугарској рођено је ван брака, што носи са собом и одређене последице.“

„Многе мајке изјављују да су самохране, јер тако примају веће дечје додатке. У специјалном извештају ЦИА насловљеном „Глобалне тенденције за 2015. г.“ о развојним прогнозама света, присутан је закључак да су основне карактеристике становништва Бугарске да оно најбрже стари, постаје сиромашније и емигрира. Другачије речено, није претеран закључак да данас се, у мирно доба, ми катастрофално осипамо. Годишње број становништва се смањује за 60 хиљада људи. Док је у 1988. години забележен плус од 2,1 у природном прираштају, сада је бројка негативна и износи минус 5,5 на хиљаду. Према подацима Националног завода за статистику, Бугара је нешто изнад 7 милиона и 280 хиљада, али према извештају ЦИА, нас има отприлике 6 милиона и 900 хиљада. Не сматрам да је разлика од 300 хиљада толико значајна, али бих додао да је прогноза застрашујућа, јер, поред свега осталог, ми смо и врло болесно становништво. Патимо од мањка квалитетног, добро плаћеног и успешног здравственог система. За здравство се издваја свега 4,3 одсто БДП-а, док је у осталим земљама чланицама Уније тај износ двоструко и троструко већи. И још нешто, мења се етнички састав становништва Бугарске, али је тешко дати тачну оцену како, јер социолошке агенције то не истражују.“

И поред недостатка тачних бројки из протеклих година, промена о којој говори др Тотко Најденов већ је чињеница. У домаћој штампи су се појавили чланци о Македонцима, Русима, Арапима и Азијцима, који воле Бугарску и зову је „својом другом отаџбином“. 2009. године 50 одсто странаца који су дошли овде због бизниса, склапања брака или стицања образовања, изразило је жељу да се за стално досели у Бугарској. Разлог тога су пад цена непокретности код нас, јефтиније робе и услуге, као и природне датости. „Нови Бугари“ – тако често зову Русе који су стекли имовину на нашем приморју. Они воле да их тако зову и изјављују да би се радо ту доселили заувек. Према подацима агенција за некретнине, њихов број варира од 200 до 300 хиљада људи, а и даље расте. Грађани суседне Македоније пак постају бугарски држављани из економских разлога и могућности стицања европског пасоша. Међутим, веома тешко је прецизирати тачан број тих наших „нових суграђана“. Познато је само да је у јесен 2011. г. за мање од месец дана он забележио раст за око 7 хиљада људи.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дина Џевали из Сирије: Имала сам осећај потпуне безизлазности, у Бугарској ми ништа није тешко

Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..

објављено 9.12.24. 11.55

Бугарско културно друштво „Мартеница” из Штутгарта слави 20 година постојања

Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...

објављено 7.12.24. 11.30

Фестивал „Љути Божић на фарми“ у селу Лозен

Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..

објављено 7.12.24. 09.55