На списку проблема који изазивају забринутост привредних и државних функционера као и економских аналитичара стално се помера навише питање хроничне дефлације у Бугарској. На језик потрошача та би се појава превела као пад цена. И заиста индекс цена на мало у септембру који је објавио Национални статистички завод опао је за 1.4% од почетка године. Ово није неко изненађење, него тренд који је први пут забележен средином 2013.Са тачке гледишта потрошача овај економски феномен можда и изгледа позитиван, шта више он их вероватно радује – кога не би привукла могућност да пазари јефтиније!? Али гледано из угла националне економије, пословних људи и финансијског стања државе, дефлација утиче негативно на домаћу привреду и мало ко између експерата види у њој нешто позитивно.
Узроци дефлације у Бугарској су спољне и унутрашње природе. Међу унутрашњим можемо навести регулисане цене енергената и вештачко задржавање, па чак и снижење њихових цена задњих месеци.На дефлацију свакако утиче и смањена потрошња. Додуше она је у последње време забележила благи раст али је он недовољан да би оживио индустрију и довео до раста трговинског промета и профита.Томе ваља додати и ниже цене горива и хране на светском тржишту.
Негативна инфлација обара продајне цене што умањује финансијске приходе пословних субјеката.То логично води стагнацији или смањењу трошкова за рад, инвестиције и иновације. У крајњој линији ниже цене производа рефлектују на плате радника које такође падају.То са своје стране води смањењу потрошње, односно новом снижењу цена. Тако се пада у дефлаторну спиралу, а тога се посебно боји Европска централна банка.
Дефлација има негативне ефекте не само на цену рада, потрошне робе и смањење запослености, она негативно утиче на државне приходе. Ниже цене значе да ће држава наплатити мање приходе од пореза на додату вредност /ПДВ/, а управо се из тог пореза слива највише новца у државну касу.
Зрачак оптимизма може се назрети у најновијим мерама прелазне владе и потезима који се од будуће владе очекују у привредном сектору, а који би показали већу склоност да се води рачуна о реалном стању на тржишту и у мањој мери да се игноришу економски закони.
Превела: Ана Андрејева
Четири нове бушотине у руднику злата у селу Челопеч у подножју планине Балкан за резултат су имале нова налазишта злата. Вест је недавно саопштио власник рудника, канадска компанија „ДПМ Металс“. Лежишта се налазе на око 300 метара испод тренутно..
Пословни форум на тему „Бугарска – Кина: сарадња у аутомобилском сектору“ одржава се данас, 26. новембра, у Софији. Његови организатори су Трговинско-индустријска комора Бугарске и Амбасада Народне Републике Кине у Софији. У саставу кинеске..
Предлог државног буџета за 2026. годину, Народно собрање усвојило је у првом читању 21. новембра. Финансијски оквир, који је владајућа коалиција на челу са ГЕРБ-ом представила као гаранцију стабилности, изазвао је оштре реакције опозиције, али и..