Све је више доказа који потврђују једну на први поглед исувише дрску тврдњу према којој колевка наше цивилизације није Месопотамија, већ… Балкан. Докази о једној мало познатој древној култури, који су недавно испливали на светло дана, привукли су пажњу стручњака и преокренули за 180 степени наше досадашње знање о древности. Трагови на које су наишли археолози враћају нас 7.000 година уназад када је на нашим просторима непозната древна цивилизација била у свом цвату. Реч је о култури која је постојала хиљаду година пре Сумера и Акада.

Један од најизразитијих доказа о постојању ове тајанствене цивилизације је златни накит откривен у некрополи из периода халколита (од 4400-4100 г. пре Христа), познат као најстарије обрађено злато на свету. Пронађени у некрополи златни предмети и накит гостују у најпрестижнијим светским музејима и проносе славу Бугарске широм света. Из истог периода потиче и праисторијско насеље код данашњег града Провадија, које је настало у близини најранијег центра за вађење соли у Европи. Становници древне насеобине која је настала пре 6.000 година вадили су и продавали со, а захваљујући томе град је цветао. Ту су, наравно, и остаци „језерског града“ откривеног на речном острву код Дуранкулака, који потврђује постојање најдревније камене архитектуре на Старом континенту од пре 7.000 година.

Из истог доба је и хумка „Јунаците“ код града Пазарџик. Археолози већ годинама истражују ово подручје на коме је пронађено мноштво трагова из периода халколита. Тренутно екипа доц. Јавора Бојаџијева ради на ископавању бедема дебљине преко 4 метра. Овај одбрамбени зид је некада опкољавао град. „Претпостављамо да је ово најстарији град у Европи,“ објашњава доц. Бојаџијев и додаје да најранији предмети пронађени у хумци потичу још од 5. миленијума пре Христа. Укупна површина града износила је 12-15 хектара. Занимљиво је поменути да су у земљама између река Тигар и Еуфрат слична насеља настала тек 1.500 година касније.

„А према истраживачима који су радили на локалитетима у Месопотамији, насеља чија је површина била нешто изнад 70-80 ари сматрана су градовима - каже доц. Бојаџијев. - Дакле, на основу тога, можемо тврдити да имамо зачетке једног града. Поред тога, имамо и структуру која је касније била од пресудног значаја за сваки град, а наиме, реч је о великом насељу на чијој је највишој тачки подигнута тврђава или цитадела. Тамо живе владари, имућнији људи и занатлије. У хумци „Јунаците“ имамо доказе о култури која је настала много пре него што су се појавили најранији градови. Реч је о невероватном историјском споменику у коме је живот, са кратким прекидима, трајао читавих 6.000 година.“

Како је изгледао овај древни град? Претпоставља се да су се његови житељи претежно бавили риболовом, у близини протиче река Тополница. Они нису живели у колибама, већ у дрвеним кућама чији су зидови премазани глином. То су биле куће од 80 до 120 квадратних метара, а неке од њих су биле двоспратнице. „Ове зграде умногоме личе на куће од глинених цигли у којима су људи у нашим селима живели до пре 70-80 година“, објашњава доц. Бојаџијев. Пронађени делови керамике и на десетине фигурица птица изложени су у Музеју историје града Пазарџика. До сада су истражене само две улице, предстоје радови на централном делу цитаделе.

„Овде смо нашли посуђе на коме су биле црте које сведоче о зачетку древног писма - каже доц. Бојаџијев. - Реч је о периоду када је у целини гледано, бар у Европи, Балканско полуострво представљало врх цивилизације. У Бугарској је откривен велик број хумки. Већина њих ће можда бити слична оној која је пронађена код Пазарџика. У питању је цивилизација коју смо имали прилику да истражимо захваљујући проналасцима у некрополи из периода халколита код Варне. Мислим да слободно можемо говорити о стварању једне древне прото-државе која је можда најранија држава у свету. Реч је о култури која је позната од Карпата до Белог мора.“

Почетком 4. миленијума пре Христа на нашим просторима су се појавила номадска степска племена која су дословно уништила ову и онако мало познату културу. Угљенисани костури људи пронађених заједно са остацима оружја којима су били убијени потврђују ову горку тврдњу. Касније, у бронзано доба, живот је био далеко испод стандарда забележеног у претходном периоду. А од некадашњег сјаја и просперитета људи из доба халколита остали су једино златни накит, делови керамичког посуђа и… легенде.

Фотографије: Венета Николова