„Пре настанка Биг бенда је било апсурдно мислити о оригиналној бугарској музици, мислим на забавну и музику за плес. Чак се већина песама које су се певале у ресторанима и сл., изводила на оригиналном језику, без превода. Када је основан Биг бенд уредништво за забавну и плесну музику Бугарског националног радија свесрдно се латило стварања његовог репертоара.“

Taко почиње своју причу о Биг бенду Радија Вили Казасјан, његов диригент од 1963. г. до 1996.

Најугледнија и најдуговечнија домаћа џез формација се родила 1960. г. у музичком окружењу којим су скоро у потпуности доминирали страни језици. Већ својим настанком она је провоцирала стваралачку имагинацију бугарских композитора, који су почели да пишу забавну и плесну музику за њен репертоар. Током првих година музичарима су узастопно руководили Жул Леви, Димитар Ганев, Георги Ганев, Емил Георгијев и Милчо Левијев.

Права епоха у историји Биг бенда Радија је период под руководством Вилија Казасјана. Пре него што је преузео диригентску палицу, он је био пијаниста у истом оркестру, тако да је сасвим природно постао сведок његових првих корака.

У тонском архиву Бугарског националног радија чува се снимак који је начињен 1998. г., али нас враћа назад у време. Истакнути композитор и аранжер, аутор поп и џез дела, дечје и филмске музике, Маестро Казасјан прецизно анализира развој бугарске забавне музике и тачније музике за Биг бенд током првих година његовог постојања:

„Тако су се родиле и прве бугарске инструменталне комаде у том жанру. Ми смо поседовали дуговечне традиције у компоновању такозване озбиљне музике и одједном многи аутори су одлучили да стварају и за Биг бенд – неки успешно, други – не баш. Теже је било са песмама, вероватно због чињенице да су домаћи композитори махом били професионалци у сфери класике, тако да су стварали сложеније песме. Често је долазило и до неспоразума приликом њиховог извођења, а често пута оне нису се претварале у шлагере. Можда су неки композитори мислили да је стварање „једноставне“ музике испод њиховог „нивоа“. А по мени управо једноставне ствари се теже дају. Дошло је и до покушаја стварања у фолклорном стилу, што је ретко давало добре резултате. Али су се ствари брзо промениле набоље. И поред понеког неспретног корака, почетак је стављен, „кола су кренула“ и током година Оркестар је постао права национална институција.“

После Вилија Казасјана диригент Биг бенда је био Јанко Миладинов, а последњих година њиме руководи Антони Дончев. Током своје 54-годишње историје Биг бенд има на хиљаде снимака за фонотеку Бугарског националног радија. Учествовао је на свим поп и џез форумима код нас, приредио је више концерата и наступао на бројним фестивалима у иностранству. Деценијама је био и пратећи оркестар легендарног естрадног конкурса „Златни Орфеј“. Биг бенд је први професионални „сапутник“ неколико генерација истакнутих домаћих певача – Лили Иванове, Јорданке Христове, Богдане Карадочеве, Васила Најденова. Дуго можемо да говоримо о певачима и инструменталистима, композиторима и аранжерима чија се судбина укрстила са оном оркестра, јер он и данас привлачи музичаре различитих генерација.

Превод: Александра Ливен