Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1960.: Биг бенд Бугарског националног радија

БНР Новини
Фотографија: Булфото

„Пре настанка Биг бенда је било апсурдно мислити о оригиналној бугарској музици, мислим на забавну и музику за плес. Чак се већина песама које су се певале у ресторанима и сл., изводила на оригиналном језику, без превода. Када је основан Биг бенд уредништво за забавну и плесну музику Бугарског националног радија свесрдно се латило стварања његовог репертоара.“


Taко почиње своју причу о Биг бенду Радија Вили Казасјан, његов диригент од 1963. г. до 1996.

Најугледнија и најдуговечнија домаћа џез формација се родила 1960. г. у музичком окружењу којим су скоро у потпуности доминирали страни језици. Већ својим настанком она је провоцирала стваралачку имагинацију бугарских композитора, који су почели да пишу забавну и плесну музику за њен репертоар. Током првих година музичарима су узастопно руководили Жул Леви, Димитар Ганев, Георги Ганев, Емил Георгијев и Милчо Левијев.

Права епоха у историји Биг бенда Радија је период под руководством Вилија Казасјана. Пре него што је преузео диригентску палицу, он је био пијаниста у истом оркестру, тако да је сасвим природно постао сведок његових првих корака.

У тонском архиву Бугарског националног радија чува се снимак који је начињен 1998. г., али нас враћа назад у време. Истакнути композитор и аранжер, аутор поп и џез дела, дечје и филмске музике, Маестро Казасјан прецизно анализира развој бугарске забавне музике и тачније музике за Биг бенд током првих година његовог постојања:

„Тако су се родиле и прве бугарске инструменталне комаде у том жанру. Ми смо поседовали дуговечне традиције у компоновању такозване озбиљне музике и одједном многи аутори су одлучили да стварају и за Биг бенд – неки успешно, други – не баш. Теже је било са песмама, вероватно због чињенице да су домаћи композитори махом били професионалци у сфери класике, тако да су стварали сложеније песме. Често је долазило и до неспоразума приликом њиховог извођења, а често пута оне нису се претварале у шлагере. Можда су неки композитори мислили да је стварање „једноставне“ музике испод њиховог „нивоа“. А по мени управо једноставне ствари се теже дају. Дошло је и до покушаја стварања у фолклорном стилу, што је ретко давало добре резултате. Али су се ствари брзо промениле набоље. И поред понеког неспретног корака, почетак је стављен, „кола су кренула“ и током година Оркестар је постао права национална институција.“

После Вилија Казасјана диригент Биг бенда је био Јанко Миладинов, а последњих година њиме руководи Антони Дончев. Током своје 54-годишње историје Биг бенд има на хиљаде снимака за фонотеку Бугарског националног радија. Учествовао је на свим поп и џез форумима код нас, приредио је више концерата и наступао на бројним фестивалима у иностранству. Деценијама је био и пратећи оркестар легендарног естрадног конкурса „Златни Орфеј“. Биг бенд је први професионални „сапутник“ неколико генерација истакнутих домаћих певача – Лили Иванове, Јорданке Христове, Богдане Карадочеве, Васила Најденова. Дуго можемо да говоримо о певачима и инструменталистима, композиторима и аранжерима чија се судбина укрстила са оном оркестра, јер он и данас привлачи музичаре различитих генерација.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

2012 г.: Алексис Вајсенберг: „Све је звук “

„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..

објављено 3.12.15. 13.19

2011. – Незаборавни Велко Канев

„Верујем да би чак и талентовани Станислав Стратијев који је специјално за Велка Канева написао улогу у амблематском филму „Оркестар без имена“ тешко нашао речи утехе, да је сада међу нама. Велко је био од оних глумаца који позоришну представу..

објављено 27.11.15. 13.01

2010. - Кристалина Георгијева: „Важно је знати да можемо бити на равној нози са свима у Европи“

„Оно што се догађа у свету утиче и на нас. Што више затварамо очи пред том чињеницом, што се више заглибљујемо у своје унутрашње проблеме и сами себи сужавамо видике, то смо више неадекватни у погледу доношења одлука у земљи. Зато бих рекла да..

објављено 19.11.15. 13.36