„Пре настанка Биг бенда је било апсурдно мислити о оригиналној бугарској музици, мислим на забавну и музику за плес. Чак се већина песама које су се певале у ресторанима и сл., изводила на оригиналном језику, без превода. Када је основан Биг бенд уредништво за забавну и плесну музику Бугарског националног радија свесрдно се латило стварања његовог репертоара.“
Taко почиње своју причу о Биг бенду Радија Вили Казасјан, његов диригент од 1963. г. до 1996.
Најугледнија и најдуговечнија домаћа џез формација се родила 1960. г. у музичком окружењу којим су скоро у потпуности доминирали страни језици. Већ својим настанком она је провоцирала стваралачку имагинацију бугарских композитора, који су почели да пишу забавну и плесну музику за њен репертоар. Током првих година музичарима су узастопно руководили Жул Леви, Димитар Ганев, Георги Ганев, Емил Георгијев и Милчо Левијев.
Права епоха у историји Биг бенда Радија је период под руководством Вилија Казасјана. Пре него што је преузео диригентску палицу, он је био пијаниста у истом оркестру, тако да је сасвим природно постао сведок његових првих корака.
У тонском архиву Бугарског националног радија чува се снимак који је начињен 1998. г., али нас враћа назад у време. Истакнути композитор и аранжер, аутор поп и џез дела, дечје и филмске музике, Маестро Казасјан прецизно анализира развој бугарске забавне музике и тачније музике за Биг бенд током првих година његовог постојања:
„Тако су се родиле и прве бугарске инструменталне комаде у том жанру. Ми смо поседовали дуговечне традиције у компоновању такозване озбиљне музике и одједном многи аутори су одлучили да стварају и за Биг бенд – неки успешно, други – не баш. Теже је било са песмама, вероватно због чињенице да су домаћи композитори махом били професионалци у сфери класике, тако да су стварали сложеније песме. Често је долазило и до неспоразума приликом њиховог извођења, а често пута оне нису се претварале у шлагере. Можда су неки композитори мислили да је стварање „једноставне“ музике испод њиховог „нивоа“. А по мени управо једноставне ствари се теже дају. Дошло је и до покушаја стварања у фолклорном стилу, што је ретко давало добре резултате. Али су се ствари брзо промениле набоље. И поред понеког неспретног корака, почетак је стављен, „кола су кренула“ и током година Оркестар је постао права национална институција.“
После Вилија Казасјана диригент Биг бенда је био Јанко Миладинов, а последњих година њиме руководи Антони Дончев. Током своје 54-годишње историје Биг бенд има на хиљаде снимака за фонотеку Бугарског националног радија. Учествовао је на свим поп и џез форумима код нас, приредио је више концерата и наступао на бројним фестивалима у иностранству. Деценијама је био и пратећи оркестар легендарног естрадног конкурса „Златни Орфеј“. Биг бенд је први професионални „сапутник“ неколико генерација истакнутих домаћих певача – Лили Иванове, Јорданке Христове, Богдане Карадочеве, Васила Најденова. Дуго можемо да говоримо о певачима и инструменталистима, композиторима и аранжерима чија се судбина укрстила са оном оркестра, јер он и данас привлачи музичаре различитих генерација.
Превод: Александра Ливен
Друга Бугарска је израз који се користи за више хиљада Бугара протераних из домовине након просовјетског државног удара од 9. септембра 1944. године. Расејани по целом свету, они Бугарску носе у срцу, живе са успоменама на њену велику и бурну..
У једном свом писму Ђузепе Верди каже: „Не претерујте са подучавањем певача. Ако му је ђаво на леђима он и сам ће знати како да пева“. Као да је то рекао о Гени Димитровој – бугарској оперској диви која је интерпретацијама арија из његових опера..
„У школи сам стално имао слабе оцене, моје знање из бугарског језика и књижевности увек су оцењивали као задовољавајуће, а главни разлог за то је било то што никад нисам научио како да направим увод, разраду и закључак када је требало да напишем..