На музичкој сцени Њујорка, који слови за једну од музичких престоница у свету, све бројније је присуство група на чијем су репертоару балкански ритмови. Своје интересовање за балкански фолклор не крије ни амерички хармоникаш Метју Фас (Matthew Fass) који је недавно по пети пут боравио у Бугарској. У интервјуу Радију Бугарска он је испричао зашто је оставио свој посао у ИТ сектору и већи део свог времена посветио својој највећој љубави – музици:

„Моје интересовање је настало 90-их година минулог века када сам на радио-станици једног колеџа у Сан Франциску, где сам тада живео, чуо извођење „Мистерије бугарских гласова“. Био сам очаран. Управо у том периоду гледао сам и филмове Емира Кустурице који обилују дивним мелодијама. Своју прву хармонику купио сам у једној гаражи на распродаји. Сам сам учио свирати, а касније сам „пронашао“ музичке радионице у организацији Центра за изучавање фолклорног живота источне Европе (Eastern European Folklife Center). Тамо сам се упознао са бројним инструментима и музичким стиловима из Бугарске, Грчке, Македоније, Турске. Специјални гост прве радионице коју сам посетио, у Калифорнији, била је легендарна краљица ромске музике Есма Реџепова.“

Током свог првог боравка у Бугарској 1999. године Метју је фасциниран извођењем једног малог свадбарског оркестра који је чуо у Благојевграду на фестивалу „Пирин пева“. Када се вратио у Њујорк, био је убеђен да жели да свира управу ту музику. Данас Метју је члан дувачког оркестра „Раја Брас Бенд“ (Raya Brass Band) чији су чланови амерички музичари који су се окупили због страсти према балканској музици. Почели су извођењем српских и циганских мелодија, касније су се на њиховом репертоару нашли бугарски, албански, турски и грчки мотиви, а тренутно пишу своју сопствену музику у којој су заступљени балкански ритмови. Део су фолклорне музичке сцене Њујорка, а наступају и у Чикагу, Њу Орлеансу и Сан Франциску, где је интересовање за балканску музику последњих година све веће

На какав пријем наилази фолклор Балкана преко океана?

„60-их и 70-их година у Америци је постојало велико интересовање за источноевропску народну музику - каже Метју. - Можда зато што се на њу гледало као на забрањено воће. Ова се музика стварала иза Гвоздене завесе. Нисмо смели да слушамо ту музику, нисмо смели да размишљамо о земљама иза те завесе, међутим било је људи, поготово на колеџима и универзитетима, који су се занимали за њу. Многи предавачи радионица Центра за источноевропски фолклор су 70-их година путовали по балканским земљама. Били су то углавном етномузиколози, плесачи и музичари. 70-их година народна музика је у Њујорку била у моди. Сада се запажа препород интересовања према њој и заиста је број музичара који желе да изучавају и изводе управо балканску музику велик.“

Многи од њих учествују на једном од најзначајнијих музичких форума на Источној обали посвећених балканском фолклору – Златном фестивалу балканске музике „Златне Усте“ (Zlatne Uste Golden Festival) у Њујорку. Његово последње издање одржано је средином јануара ове године уз учешће 65 група, у присуству бројне публике.

„Фестивал је основала група ентузијаста, углавном музичара Златне Усте – Балкан брас бенда (Zlatne Uste Balkan Brass Band) – прича Метју. - Ово је први дувачки оркестар у северној Америци који већ преко 30 година веома успешно изводи српску музику у Њујорку. О њему је снимљен и документарни филм „Браслендс“. На прво издање фестивала 1985. године дошло је тек 100-200 људи. Временом је овај форум стекао популарност и данас се одржава у великој сали у Бруклину, а групе истовремено наступају на 4 бине. Тамо се могу видети Срби, Македонци, Албанци, Бугари, Американци – и све нас понесе ритам музике.“

Захваљујући овом фестивалу Метју је стекао бројне пријатеље из Бугарске који тренутно живе и раде у Њујорку – то су група „101 Каба гајде“, ансамбл народних игара „Босилек“ /Босиљак/, оркестар „Кабиле“ и дечји хор „Млади гласови Њујорк ситија“. Метју планира да поново дође у Бугарску – на Национални фолклорни сабор у Копривштици у августу. А затим планира да у нашу земљу доведе све музичаре „Раја Брас Бенда“ да би учествовали на правом балканском надсвиравању.