9. мај је и овога пута распирио политичке страсти у Бугарској и подсетио да је и после четврт века транзиције бугарско друштво око појединих питања везаних за историју и даље подељено. Декларацијом коју су посланици усвојили поводом обележавања 70 година од капитулације нацистичке Немачке у Другом светском рату и прославе Дана Европе, 9. маја, бугарски парламент је поручио да оштро осуђује сваки облик испољавања ксенофобије, екстремизма, неофашизма и насиља те позвао на суздржавање од активности које ће довести до стварања нових линија поделе на Старом континенту. У току дебата захтев бугарских социјалиста да буде призната улога Бугарске у антифашистичком покрету и прворазредна заслуга СССР-а за победу над фашизмом био је одбачен. Десничари су подржали декларацију уз аргумент да је она својеврсни искорак у правцу заједничког тумачења једних од најтежих историјских тренутака. Заједничко тумачење проблематичног 9. маја не постоји ни на међународном нивоу, а у контексту сложених противречности око тог датума бугарски званичници су овог пута заузели категоричан став. Председник Росен Плевнелијев је одбио Путинов позив да присуствује паради поводом Дана победе у Москви како би учествовао на конференцији посвећеној 70. годишњици од краја Другог светског рата у Пољској. На питање да ли учешће на конференцији у Пољској није својеврсни контра-догађај прослави 9. маја у Москви, шеф државе је изричито подвукао да Дан Европе није у супротности са обележавањем годишњице од пораза нацизма. Управо због тога ћемо 9. маја у Софији подићи европску заставу, али ће поред тога бити положене и 23 урне, колики је и број крвавих битки у којима су Бугари учествовали за време Другог светског рата. Оштре реакције представника политичких снага које су критиковале коначни текст усвојене декларације показују да независно од велике временске дистанце ово питање је у Бугарској и даље проблематично и поларизује друштво. Можда не тако изражено као што је било у прошлости, али га ипак дели. И докле ћемо тако?
Превод: Ајтјан Делухјусеинова
За Криси Бранд из Велике Британије, новинарку-фриленсера и дугогодишњу љубитељку радија, пут у Бугарску није започео позивом туристичкој агенцији или куповином карте нискотарифног авио-превозника већ пре више деценија, у тихој соби испуњеној..
У аргентинској Патагонији, на крајњем југу америчког континента, град Комодоро Ривадавија чува историју бугарских досељеника у Аргентину, чији потомци и данас у својим срцима носе и чувају Бугарску. Једна од њих је и Ценка Генова, родом из Тројана, која..
Према подацима Евростата за 2024. годину, које преноси БНР - Хоризонт, чак 8,2% особа старијих од 18 година које су запослене или самозапослене у Европској унији изложене су ризику од сиромаштва. У Бугарској је тај удео значајно већи – 11,8%, што ову..
Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч...
Бугари конзумирају мање хлеба, сира и поврћа, али зато једу више воћа. То су показали најновији подаци Националног завода за статистику о потрошњи..
Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен..