9. мај је и овога пута распирио политичке страсти у Бугарској и подсетио да је и после четврт века транзиције бугарско друштво око појединих питања везаних за историју и даље подељено. Декларацијом коју су посланици усвојили поводом обележавања 70 година од капитулације нацистичке Немачке у Другом светском рату и прославе Дана Европе, 9. маја, бугарски парламент је поручио да оштро осуђује сваки облик испољавања ксенофобије, екстремизма, неофашизма и насиља те позвао на суздржавање од активности које ће довести до стварања нових линија поделе на Старом континенту. У току дебата захтев бугарских социјалиста да буде призната улога Бугарске у антифашистичком покрету и прворазредна заслуга СССР-а за победу над фашизмом био је одбачен. Десничари су подржали декларацију уз аргумент да је она својеврсни искорак у правцу заједничког тумачења једних од најтежих историјских тренутака. Заједничко тумачење проблематичног 9. маја не постоји ни на међународном нивоу, а у контексту сложених противречности око тог датума бугарски званичници су овог пута заузели категоричан став. Председник Росен Плевнелијев је одбио Путинов позив да присуствује паради поводом Дана победе у Москви како би учествовао на конференцији посвећеној 70. годишњици од краја Другог светског рата у Пољској. На питање да ли учешће на конференцији у Пољској није својеврсни контра-догађај прослави 9. маја у Москви, шеф државе је изричито подвукао да Дан Европе није у супротности са обележавањем годишњице од пораза нацизма. Управо због тога ћемо 9. маја у Софији подићи европску заставу, али ће поред тога бити положене и 23 урне, колики је и број крвавих битки у којима су Бугари учествовали за време Другог светског рата. Оштре реакције представника политичких снага које су критиковале коначни текст усвојене декларације показују да независно од велике временске дистанце ово питање је у Бугарској и даље проблематично и поларизује друштво. Можда не тако изражено као што је било у прошлости, али га ипак дели. И докле ћемо тако?
Превод: Ајтјан Делухјусеинова
Софија је добила ново културно уточиште. Phenomena је први музеј у нашој земљи који је искључиво посвећен вези између науке и уметности. Музеј представља научна открића, технологије, инжењерство, уметност и математику у духу STEAM образовања. Концепт..
У Докторској башти иза Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“ у Софији владају необичан „мрак“ и весеље. Парк у центру главног града претворен је у „језиво“, али атрактивно градско насеље у част Ноћи вештица, а ове године ће празник трајати до..
На Дан народних будитеља, на тргу Гине Кунчеве у Софији ће у 12.00 сати софијски рејон „Обориште“ и Фондација „Просветитељке“ отворити интерактивни музеј на отвореном – једини музеј у Бугарској који прати пут бугарских просветитељки. У центру града,..
Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч...
Бугари конзумирају мање хлеба, сира и поврћа, али зато једу више воћа. То су показали најновији подаци Националног завода за статистику о потрошњи..
Први музеј инвестиционог злата дочекује у Пловдиву посетиоце који желе да сазнају више о историји новца и његовој вези са златом – од "рођења" злата,..