За странџанско село Блгари 3. јун је сакрални датум. Сваке године на тај дан у ово китњасто село пристиже на хиљаде људи да би доживели магију једног од најдревнијих и недокучивих ритуала у Бугарској – нестинарске игре на жеравици. Нестинарство је једна од најимпресивнијих, мало познатих и задивљујућих религиозних пракси у Бугарској. Нестинарска традиција уврштена је на Унескову листу нематеријалне културне баштине. Данас је овај древни ритуал сачуван тек у пет странџанских села – Кости, Кондолово, Граматиково, Сливарово и Блгари. Први пут обичај је документовао народни песник Петко Р. Славејков, далеке 1862. године.
У селу Блгари се одвајкада поштује стародавни датум извођења комплетног обреда и игре на жеравици – 3. јун, дан Светих Константина и Јелене по старом календару. Пагански ритуал који до нас стиже из дубоке древности, испреплетен је са хришћанским елементима у легенди о двоје светих. Културни континуитет на просторима Странџе разлог је што је тај ритуал још из трачког доба сачувао своја основна обележја и дан данас. Тзв. прихватање нестинара, њихов плес у трансу на ужареном угљевљу под звуцима нестинарског тапана, јединствени су у Европи. На жеравици плешу само посвећени, они који су опседнути духом Св. Константина, изговарају молитве за здравље и опроштај, а понекад проричу будућност. Веселина Илијева је можда најстарија нестинарка у Бугарској. Каже да без обзира што је Странџа колевка овог тајанственог ритуала, посвећених има у целој земљи:
Има их не само у Странџи, има их свуда и свугде плешу. А овде долазе јер је ово место, Блгари – за све њих прави универзитет. И најпре треба да те приме, да би онда могао плесати по ужареном угљевљу.
Веселина Илијева сваке године плеше на жеравици. Некако изненада, кад јој је било 40 година, осетила је да може да уђе у ватрени круг, а да се не озледи. У то време певала је у једној странџанској фолклорној групи. За време нестинарског ритуала у селу Блгари позлило јој је. Лекар који је дошао није могао да верује да је Веселинино тело, упркос нормалном пулсу и притиску, било премрзло. Тада јој је једна старија нестинарка дошапнула да је „прихваћена“, како у Странџи кажу за посвећене нестинарству. Отада Веселина сваке године улази у ватру. Нестинарски плес изводи се по заласку сунца. Нестинари су обучени у беле кошуље. Изнад оближњих брда одјекује само монотоно ударање тапана. Нестинари плешу око ватреног круга с иконама у рукама, а онда изненада закораче у жеравицу. Њихова стопала додирују ужарено угљевље, као да су вођена снагом иконописаних светаца. Понекад се једва дотакну, други пут притисну јаче угљевље па га чак и угасе. Лица су им бледа, а очи – полузатворене. Као да су одсутни, да нису при себи, да су одлутали негде другде.
Ватра је неумољива. Или ћеш је проћи, или нећеш - каже најмлађи нестинар Георги Илијев. - Једноставно, човек мора да верује у себе и у своје снаге, и да надвлада страх. Да се психички очистиш од свега, да се искључиш из околног света.
Георги има 32 године и потомак је нестинарке, одрастао је са тајанствима тог обреда, која се преносе са генерације на генерацију као породична традиција.
Нестинарство је очувано као традиција. Међутим након прогона нестинара, пре свега од стране цркве, која га на почетку није прихватала као хришћански обичај, традиција у нашем селу је прекинута. Међутим, временом и пре свега захваљујући старијим мештанима, ова традиција се полако обнавља, па се ми увелико надамо да ће остати жива и после нас.
Георги прича да су старији нестинари некако могли да осете ко ће наставити традицију. То мораш да осетиш душом и срцем, додаје његова бака Милка.
Ако у себи носим ту веру, онда улазим у ватру. Мораш да верујеш. Надасве мораш да верујеш. Управо вера чини да се држиш ритма.
Нестинарски празник у селу Блгари почиње још од јутарњих часова, када се из месне цркве Светих Константина и Јелене износе њихове иконе. Поворка, уз карактеристичну музичку пратњу, наставља према светом за нестинаре пределу Влахов дол, где се водом из ајазма освештавају иконе и игра обредно коло. Ватра се пали у раним поподневним часовима, да би било довољно времена да прегори и да буде спремна за вечерњи нестинарски плес на ужареном угљевљу.
Превела: Катарина Манолова
Фотографије: БУЛФОТО
Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..
Село Турија, у подножју Старе планине, дочекује преко хиљаду учесника Националног фестивала игара под маскама "Старци у Турији". У овогодишњем издању фестивала 30. марта учествоваће 28 група из свих крајева Бугарске. Сваке године овај догађај..
Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за..