У недељи која је на измаку постали смо сведоци чудноватих размимоилажења у јавним изјавама бугарске политичке елите и многи су се упитали да ли је у питању неслагање ставова или је то нови заредом блеф у циљу бацања прашине у очи људима. О чему је реч?
Председник Росен Плевнелијев, за кога неки посматрачи већ једнозначно кажу да је русофоб, је за време своје посете Кијеву изјавио да Бугарска подржава санкције против Москве и залаже се за њихово продужење док се не гарантују суверенитет и територијална целина Украјине. На заједничкој конференцији за новинаре са својим руским колегом Петром Порошенком, бугарски председник је још казао да је анексија Крима од стране Русије противна међународном праву и „Бугарска не признаје и никада неће признати овај незаконити чин“. Плевнелијев је своје излагање гарнирао слоганом: „Крим је за нас Украјина, а Украјина је Европа!“, што је звучало као „Союз нерушимый республик свободных“ и оставило утисак да је према говорнику Русија у Азији.
Дан-два након што је Росен Плевнелијев затражио продужење санкција против Русије, премијер Бојко Борисов, кога низ посматрача назива проамеричким политичарем, је у интервјуу руској новинској агенцији ТАСС изјавио: „Молим се Богу да лидери што пре постигну сагласност и да санкције против Русије буду укинуте“. Борисов није на томе стао, већ је додао да „иако нисмо криви, иако нам то није циљ, односи између Бугарске и Русије су се охладили“. Он је признао да је, „Бугарска као лојални члан НАТО и ЕУ подржала санкције“, али сада покушава да учини „све што је могуће за обнављање нормалних односа“ између Бугарске и Русије, „који имају дугу традицију, а услед чије нарушавање Бугарска трпи губитке“, укључујући и услед контрасанкција Москве. Премијер је додао шлаг на торту рекавши да „историјске везе, пријатељски односи и осећај захвалности бугарског народа према руском, који потичу из доба Ослободилачког за Бугарску Руско-турског рата /1877-1878/, не зависе од тренутне политичке конјунктуре“.
Дакле, у недељи која је на измаку сви који прате спољну политику Бугарске су се нашли пред дилемом на коју ће страну превагнути вага – на страну председничке или извршне власти и шта мислити о званичном ставу Бугарске о украјинској кризи, а посебно о Москви. За сада се може рећи, да се, следећи своју активну русофобску политику, Плевнелијев нашао у изнудици, док је Борисов, овим својим недвосмисленим заокретом у ставовима, па био он само случајан или емотиван флерт са Москвом, своје политичке опоненте довео у конфузију.
Превод: Албена Џерманова
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Након што је по седми пут у последње три године Бугарска изабрала своје народне посланике, резултати гласања су расветлили неке закулисне игре. Једна, наизглед, ситница приликом пребројавања гласова за партију „Величина“ (“Величие“), којој је за..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..