Овогодишња летња туристичка сезона тапка у месту. Смањује се број страних туриста у летовалиштима на бугарском приморју, а све више Бугара одлази на одмор у Грчку и Турску, алармирају медији и предузетници из туристичке индустрије. Већ другу годину заредом туризам, који традиционално бележи годишњи раст између 4 и 5 одсто, доживљава тешка времена. Али зашто нико није изненађен?

„Хаос и неред “ – овако се, не баш пријатно, у последње време карактерише стање једне од најпрофитабилнијих грана бугарске привреде. Проблем је у томе што ово мишљење деле не само критички расположени медији и политичари. У јуну ове године страних туриста код нас је било за скоро 4 одсто мање у односу на исти период 2014. године, указују подаци Националног завода за статистику. Драстичан је пад туристичких посета не само из Русије и Украјине, већ и из Француске, Италије, Пољске и других земаља. Истовремено, за преко 30 одсто више Бугара определило се за морске дестинације у суседним државама. Они сатима чекају у дугим колонама на граничним прелазима. И све се то одвија у позадини скупих, тзв.комуникацијских кампања Министарства туризма које настоје да нас убеде да летњи одмор проведемо у Бугарској, јер је, како се каже, наше најбоље. Нема спора да Бугари воле своју земљу, њену вишевековну историју, дивну природу и црноморску обалу која је некада била сва у зеленилу. Али не можемо мимоићи чињеницу да се улаз на поједине плаже наплаћује, да таксисти деру туристе по чему је Бугарска постала озлоглашена и у страним медијима, да су цене лежаљки и сунцобрана високе. Иако на сваком кораку постоје канте за различите врсте отпада, смеће је свуда по плажи.

А шта да кажемо о одмаралиштима као што су Златни пјасци или Сунчев брег, која држе челне позиције на светским листама као алкохолне дестинације? Турбо фолк, проституција, бесне лимузине на шеталиштима и тротоарима, даноноћне журке и пијанке које организују британски и немачки туристи... и шта још све не. Наша црноморска ривијера, посебно у подручју Варне и Бургаса, представља огроман мегаполис који незаустављиво расте, гутајући морску обалу, пешчане дине које су под заштитом закона, кампове, зелене шумице, мала рибарска насеља и све на свом путу пред равнодушним очима државе. Па како онда да се не спакујеш и да не кренеш било на Халкидики, било у Бодрум или Мармарис, где су цене подношљиве, услови одлични, а услуге високог квалитета! И што је најважније, тамо можете себи приуштити незабораван одмор у миру и тишини, уз све погодности, добро знајући да на то вреди трошити паре.

Наравно, у нашој земљи још увек постоје и идилична приморска места, где хаос и безакоње не владају, али се она могу набројати на прсте руку. Међутим, има и туриста који су задовољни одмором на бугарском приморју. А где другде, ако не у нашим великим туристичким комплексима бахати возачи могу несметано да возе АТВ-е по плажи, да паркирају своје аутомобиле где год стигну, а туристи са дебелим новчаницима да лумпују уз турбо фолк и гласну музику до зоре.

Срећни су и млади људи. Они долазе у великим групама из целе Европе да би се напили до даске, а уводе и нове „спортске дисциплине“ као што је „балконинг“ – скакање са балкона хотелске собе у базен, пожељно у што пијанијем стању. Међутим, најновији летњи хит је бацање телевизора кроз прозор. Задовољни су и Румуни. Испоставило се да су наши северни суседи најбројнији у домаћим одмаралиштима и ништа не може да их спречи да долазе у Бугарску. Они се највише радују ценама које су по просечним европским стандардима ниске, али не само томе.

Румунски грађани говоре исте ствари о Бугарској које ми говоримо о Грчкој – рекао је Румен Драганов са Института за анализе и оцене у туризму. – Они кажу да имамо изузетно добре хотеле, ниске цене, веома добру храну, добро организоване плаже, бројне атракције за децу, посебно у модерним туристичким комплексима. Наравно, и они као и Бугари жале се на исте ствари – да је недовољно паркинг места, да им пауци односе кола и сл. Британски туристи су веома задовољни јефтиним алкохолом, јефтином храном и услугама које добијају за свој новац.

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Венета Николова