Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Приче за лаку ноћ у иностранству

Фотографија: архива

Један од најлакших и најпопуларнијих начина да што непосредније осетите атмосферу свакодневног живота кад одете у иностранство је да се запослите као дадиља. Многе младе жене, не само код нас, већ и у осталим деловима света, опредељују се за ово занимање како би стекле искуство, зарадиле нешто новца и, не на последњем месту, обогатиле свој поглед на свет помоћу модела „учење кроз рад“. Захваљујући специјалним социјалним програмима за размену кадрова, ове жене ангажују породице којима је потребна помоћ у одгоју и васпитању деце.

На свом блогу је млада дама Мони поделила своје искуство које је стекла за време једногодишњег боравка у Немачкој где је радила као дадиља:

Није ми био циљ да зарадим новац, већ да посетим Немачку те да упознам људе у тој земљи. Сам процес селекције и разговор са кандидатима били су прецизно изведени. Један од услова агенције која је имала посредничку улогу био је да говоримо језик земље примаоца. Требало је да докажемо да имамо потребну мотивацију и вештине за рад са децом и да смо спремни да уважимо културу друге земље са свим њеним специфичностима. Од посебне важности је у каквој ћете породици радити, јер од тога колико се једно другом допаднете зависи ваша даља сарадња. Знала сам да од мене очекују да цео дан проводим са троје деце, што је заиста озбиљна ствар. У ствари, кад се једном договорите, пристајете да се у потпуности посветите свом раду, без одмора. Постајете равноправан члан породице – спавате у тој кући, седите за истим столом са осталима, са њима сте на излетима, на одмору.

Мони објашњава како јој посао није тешко пао, јер је заволела породицу која ју је ангажовала, а с друге стране, била је спремна на све како би имала прилику да додатно увежба немачки језик који јој се јако допада. У обавезе ми није спадало кување или успављивање деце увече, али су ме она толико заволела да су долазила код мене и тражила да им причам бугарске приче за лаку ноћ. Али нису сви имали такву срећу. Неке девојке су радиле и друге кућне послове без обзира на то што су биле ангажоване за посао дадиље, прича Мони.

По мишљењу младе жене, посао дадиље има велике предности. На стотине девојака се обраћа агенцијама посредницима у нади да ће им помоћи.

Најчешће бугарске дадиље траже мешовите породице код којих је један партнер пореклом из Бугарске - каже Маријела Лазарова, шеф једне од највећих агенција код нас. - То што смо ми запазили као послодавци јесте да су бугарске жене образованије него остале дадиље које нуде своје услуге у иностранству. Готово све кандидаткиње из Бугарске су дипломирани педагози, већина њих је завршила факултет, имају богато искуство, а стекле су и додатне квалификације. Многе од њих су прошле додатну обуку, као што је, рецимо, обука предлекарске бриге, а поред тога врло добро говоре стране језике. Неке од њих су у Бугарској радиле као васпитачице у дечјим вртићима и школама. Одлука о одласку из земље често је условљена жељом за бољим животом.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Суша и губици пољопривредника: ЕК активирала кризну резерву за пољопривреду

Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..

објављено 1.10.24. 12.55

Млади у Бугарској међу онима који најдуже живе с родитељима

Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..

објављено 30.9.24. 17.21

Може се показати да је Бугарин из околине Враце најдуговечнији човек на Земљи

Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..

објављено 30.9.24. 11.50