Духовној радозналости љубитеља науке нема краја. Такав изузетно радознао дух био је и Питагора, антички филозоф са острва Самоса, за кога се верује да су богови обавестили његове родитеље о рођењу сина који ће бити познат по мудрости, лепоти и величанственом делу, да ће бити душа послата међу људе са највишег места у поворци Аполона да их подучи и усмери.

И данас на стотине младих научника Бугарске остаје верно својој природној радозналости која их нагони да траже одговоре на сложена питања. Такав је доц. др Георги Јорданов, овогодишњи добитник Велике Питагорине награде у категорији за младог научника, коју Министарство образовања и науке додељује седму годину узастопно. Он је предавач на Факултету хемије и фармације Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“. За своје године има импресивну научну каријеру и мноштво научних публикација у интернационалним часописима као и висока одликовања са хемијских олимпијада у Индији и Данској. На коју област је усмерио своја истраживања:

„Бавим се биомедицинским нанотехнологијама. Најопштије речено развијамо нано честице у циљу њихове терапеутске или дијагностичке примене у медицини. Нано честице су сићушне, стопут мање од црвеног крвног зрнца. Користе се за транспорт лекова кроз организам. Ми се бавимо углавном истраживањем преношења антиканцерних супстанци до ћелија рака. Ове честице, када се нађу у васкуларном систему, у стању су да достигну до канцерозних ћелија захваљујући томе што крвни судови малигних тумора имају отворе на зидовима кроз које нано честице могу да продру. Код нормалног ткива таквих отвора нема “.

Другим речима, доц. Јорданов доказује да помоћу нано честица лекови могу брже да достигну болесно место, а да се при томе не таложе у осталим деловима организма. На тај начин се спречавају нуспојаве какве се јављају код примене скоро сваког лека у здравим ткивима и органима.

Тим доц. Јорданова користи материјал од којег се прави хируршки нанолепак који је био-компатибилан и био-разградив. Када се он нађе у организму, нано честице обављају своје функције, а потом се разграђују. Бугарска је међу малобројним државама света које производе ту врсту лепка.

Питали смо нашег саговорника да ли је примање Питагорине награде када је достигао Христов узраст, добар знак:

„Да, мислим да је добар знак. Сваки човек има конкретна очекивања и снове. Настојим да завршим оно што сам започео у Бугарској премда је то тешко зато што се овде научни пројекти често прекидају на средини … Имали смо, рецимо, пројекат финансиран из Фонда за научна истраживања који је добио изузетно високу оцену, али смо прекинули рад због недостатка средстава. Упркос тим тешкоћама, довешћемо ствар до краја. Свима који су се определили за пут науке желим пуно успеха, храбрости и истрајности. Нека остану радознали и не одустају од покушаја да открију камен мудрости.“