Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Калинка Згурова - „Сваку моју песму доживљавам срцем“

Фотографија: БГНЕС

Као солисткиња и члан хора „Мистерија бугарских гласова” Калинка Згурова је одавно освојила публику код нас и у свету. Снимила је око 300 солистичких песама из странџанског краја, део којих се налази у тонском архиву БНР. За многе од њих аранжман је написао њен супруг – композитор  Стефан Канев.

Активни професионални пут Калинке Згурове почео је у ансамблу „Пирин” из Благоевграда. Године 1971. постала је члан Ансамбла народних песама БНР, који је касније добио име „Мистерија бугарских гласова” и коме је 1990. г. додељена престижна америчка награда „Греми”. Овим чувеним саставом певачица је наступала у многим земљама Европе, Азије, Северне Америке. У жељи да помаже младим талентима основала је школу народног певања, хор и фондацију по имену свог супруга Стефана Канева, развија родољубиве активности у читалиштима и школама. Калинка потиче из породице са музичким традицијама. Њени родитељи, а касније и наставници су је храбрили и подржавали да се бави певањем. Певач из странџанског краја Сава Попсавов јој је пружио снажну подршку када се Калинка Згурова у својој 14. години живота пријавила за учешће на првом Националном сабору у селу Граматикову 1960. г., где је освојила прву награду. То је био снажан почетак који је потхранио њене амбиције за даље успехе на музичкој сцени. -

"Срећна сам што као народна певачица радујем људе, каже Калинка Згурова. Мој пут је почео далеке 1960. године. Отада сам верна својој љубави и позиву. Али нису довољни само глас и таленат, потребно је пуно рада. Сваку моју песму доживљавам срцем. Са „Мистеријом бугарских гласова” сам имала пуно концертних наступа, а поштоваоци наше музике су нас очекивали свугде у свету. Мој супруг, Стефан Канев, је написао низ песама за хор, као и песме само за мене. Такође, написао је песме и за трио „Зорница”. Ове године славим 50. година сценског рада. Имала сам велики концерт у граду Бургасу, за који сам снажно везана. Мислим да сам обрадовала своје суграђане. Већ 15 година сам почасни грађанин Бургаса, а пре 3 године постала сам почасни грађанин и града Средеца. Тамо се више од 20 година одржава сабор „Фолклорни венац - Божура”, који окупља талентовану децу Бугарске и на којем су награде освајали моји ђаци. Последњих година мој рад посвећен је претежно младим људима и љубитељима бугарске народне музике. И даље снимам песме, а недавно је изашао мој ЦД „Ватра жеравице”. 

Уочи божићних и новогодишњих празника гђа Згурова је упутила поруку свим пријатељима Радио Бугарске:

"Свим људима у свету желим да буду здрави и срећни. Нека се радују животу и нека се храбро носе са изазовима, јер знамо да је живот плима и осека.  Мислим да се наш свет ослања на добре, талентоване људе, а наша земља – на праве Бугаре који цене и воле нашу културу. Верујем у добро, у добре односе међу људима, међу колегама, којима је стало до будућности младих талената Бугарске. Нека смо здрави и нека буде мира у свету!." 

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже

Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..

објављено 16.11.23. 10.30

„Странџанска гајденица“ по други пут у селу Кости

Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..

објављено 7.10.23. 09.00

Популарна песма „Изашао хајдук Дељу“ у извођењу Надежде Хвојневе

На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..

објављено 22.9.23. 10.15