„Била једном давно, у малом градићу и околним селима, деца која нису имала рачунаре, нису морала да раде пуно домаћих задатака из математике, енглеског језика итд. Имала су она "чаробне игре". И играла се заједно, смејала се цео дан. Била су срећна и слободна." Ово није само носталгија за детињством, већ и суштина пројекта „Игре 20. века”. Комплет 15 насликаних разгледница са описом дечјих игара и бројалица из прошлог века, која су израдила деца – полазници школе ликовних уметности „Захари Зограф” у граду Самокову, представља неке од најпопуларнијих дечјих бугарских игара, међу којима су „Царе честити”, „Капије”, „Бели лептирићи” и многе друге.

„Моје интересовање према нематеријалном културном наслеђу настало је много пре него што сам уписала студије на Универзитету архитектуре, грађевинарства и геодезије. Али смер "урбанизам" је такође у извесном смислу заслужан за моје појачано интересовање за савремене урбане људе и њихове претходнике. Било ми је занимљиво да чујем како су старији људи причали о старим играма. Неке од тих игара знала сам из свог детињства. Пројекат је финансиран у оквиру програма „Живо наслеђе” фондације „Радионица за грађанске иницијативе“. Остварили смо га у партнерству са дечјом школом ликовних уметности „Захари Зограф” у граду Самокову, коју сам и ја похађала. Лепо је било што смо имали прилику да радимо са неколико старосних група. Са тинејџерима смо радили интервјуе у Самокову и околним селима. Разговарали смо са најстаријим становницима. Питали смо их о играма из њиховог детињства. Затим смо прикупљене информације преносили млађој деци и заједно смо, према опису, играли те игре. Остварили смо континуитет што јесте највећи успех пројекта. Осим тога, старија деца су научила неке веома битне ствари – како да скупљају информације, како да причају с људима из друге средине, како да помажу малишанима.“

Миглена нам је испричала како су најмлађа деца реаговала на старе дечје игре које су научила захваљујући овом пројекту:„Неке игре су остале неразумљиве деци. То се посебно односи на оне које су се некада играле претежно у селима. Друге су им, међутим, биле потпуно јасне и занимљиве. По мени, неке од тих игара би се могле укључити у програме дечјих вртића и наставне програме основних школа. Али с тим у вези потребно је познавати интересе деце, а такође, увек узимати у обзир историјске и културне разлике. Најбитније је испричати деци у ком су контексту ове игре игране и то на њима доступан начин. Верујем да су многе од тих игара и данас актуелне и да ће их деца радо играти. И за крај само да појасним – дотични пројекат део је обимнијег пројекта под насловом „Портрет града Самокова и Самоковског округа” чији је задатак да пропрати начин живота и свакодневицу људи из прошлости. Драго ми је што разговарамо уочи лепих празника. Користим прилику да вам пожелим леп Божић, пун љубави, разумевања, топлине. Желим вам мирну и срећну Нову годину!“, рекла је Миглена Герасимова=

Превод: Албена Џерманова