Пројекат о сагоревању 180 000 тона отпада главног града у инсталацији јавног предузећа "Топлификација" Софија размотрили су експерти на међународној конференцији „Енергија из отпада - технологије, пројекти, нове могућности за општине и привреду“. Инсталација ће бити коришћена за RDF (refuse derived fuel) - производњу топлотне енергије из смећа. У чему се огледају ефекти тог пројекта коментарише др инж. Васил Петров, шеф пројекта, у име корисника пројекта "Топлификација" Софија:
„Први ефекат је еколошки, наиме трајно се решава проблем прераде кућног отпада главног града. Депоније су одавно препуне смећа. Ова инсталација ће заменити дотрајалу опрему.Она ће загађивати околину пуно мање у поређењу са садашњим инсталацијама које раде на природни гас. Други ефекат је социјалан – уштедеће се на гасу што ће довести до пада цене централног грејања. Чак и да гас поскупи, то се неће одразити на цену топлотне енергије. Трећи ефекат је економски – ова инсталација ће бити добра инвестиција за Софијску топлану која ће финансијски ојачати.То придаје смисао одвојеном прикупљању отпада. Тако ће се обезбедити ресурс за рециклажу и производиће се веће количине RDF (отпадног горива).“
На конференцији је наведено неколико примера сличних инсталација које раде у иностранству и демонстриран је ефекат њиховог рада на животну средину и привреду. У целини гледано најважнији ефекат примене поменутих технологија је спречавање прекомерног загађења околине. Инж. Герхард Лохе, који већ годинама пројектује фабрике за прераду смећа у енергију, навео је могућности које Софија има у том погледу:
„Данас технологије су веома напредне и у много већој мери нештетне. Могу навести један пример. У Франкфурту постоји таква фабрика за прераду отпада која је изграђена захваљујући постигнутој сагласности десних и левих политичара. Наравно све треба да се одради како треба.”
Неки Софијци међутим не слажу се са овим мишљењем експерата и сигурни су да их очекује загађенија околина. Они су се испред хотела у коме је организована конференција окупили на протест и уручили „златну гас-маску” заменици градоначелнице Софије Марији Бојаџијској за њен евентуални допринос обогаћивању ваздуха Софије хемијским супстанцама. Људи су револтирани јер не мисле да је финансијска уштеда важнија од здравља.Неки житељи Софије су се пожалили да се за котизацију за учешће на конференцији плаћа 250 евра што је за многе појединце папрена цена, па се тако гуши критичко мишљење грађана. Групе грађана инсистирају на одржавању велике јавне расправе посвећене управљању отпадом у главном граду зато што се ово питање односи на будућност целог града.
Данита Заричинова из невладине организације „За Земљу”, која је учествовала у протесној акцији, коментарише проблеме у вези са прерадом градског отпада:
„Проблем је еколошке природе– реализација пројекта ће довести до већег загађења ваздуха.Према извештају којим располажемо фине честице прашине, диоксини и други загађивачи ће бити испод границе дозвољене за област индустријског загађења у ЕУ. Али се при томе не узима у обзирда ће се у ваздух који је већ загађен издувним гасовима, индустријским и загађивачима који долазе из домаћинстава, додатно емитовати и гасови из такве инсталације. Ове зиме загађење финим честицама прашине у Софији је прекорачило дозвољену границу, понекад чак и петоструко, а још немамо такву фабрику. Можемо замислити шта ће бити када буде изграђена. Забрињава нас и економски ефекат – у инсталацији ће сагоревати иматеријал који подлеже рециклажи – папир, метали, пластика, остаци хране. Уместо да грађани Софије остварују приходе од рециклаже или компостовања отпада, имаћемо веће трошкове за третман смећа. Ако "Топлификација" Софија добије финансијска средства из ЕУ, касније ће оперативни трошкови бити за рачун пореских обвезника. А још и да плаћамо својим здрављем било би најмање паметно. Поред тога нигде се не помиње да се Софија налази у котлини што је веома битно. Наводе нам као пример Беч где се отпад сагорева у центру града, али у Софији загађивачи би се таложили у котлини.”
Као могуће решење из удружења „За Земљу” предлажу да се отпад прикупља одвојено и као пример наводе Љубљану – која је проглашена главним градом са нултим отпадом. „Нулти отпад” је стратегија која усклађује поновно искоришћавање, оправку, рециклажу, очишћавање и компостовање са неким индустријским праксама какве су елиминисање токсина и промена дизајна паковања.
Превела: Ана Андрејева
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..
Иновативна метода за лечење дијабетичког стопала која користи сопствено ткиво пацијента у комбинацији са вештачком интелигенцијом примењена је у..