Димитар Сотиров и Милена Стојкова су ствараоци документарног филма „Љубав за Гену“у трајањуод69 минута који је посвећен 75-годишњици рођења бугарске оперске диве Гене Димитрове. Његова премијера ће се одржати данас у Сити Марк Арт центру у Софији.

Димитар Сотиров прича о стварању филма „Љубав за Гену“:

„Овај пројекат има петогодишњу предисторију. Године 2011. када сам почињао рад на књизи „Гена Димитрова от А до Ш“, договорио сам се са Миленом Стојковом да ће ми она на све начине помоћи да је напишем, а ја ћу јој помоћи да направи документарни филм. Тада нисмо знали колико дуг ће бити наш заједнички пут. Филм смо назвали музичком импресијом. Гледаоци ће чути помало необичан репертоар оперске певачице која изводи традиционалне бугарске песме међу којима је „Облачићу бели“. Они ће имати прилику да је виде у нешто опуштенијој атмосфери са драгим људима. Дакле, биће приказани до сада невиђени кадрови, за шта посебна заслуга припада Милени Стојковој која је стално снимала током последњих година живота Гене Димитрове. У филм нису укључени сви интервјуи које смо током 5 година рада узели од више десетина личности, нити сав фотографски материјал. Усуђујем се да кажем да је ово почетак серије филмова о великој певачици.“

Како се прави филм о једној од највећих бугарских оперских дива?

„Нама стварно није било лако да успоставимо контакт са неким од оперских певача, а посебно са Хосеом Карерасом и Пласидом Домингом, наставља Димитар Сотиров. – Они су најпре написали своје успомене о  Гени Димитровој, а затим дали и интервјуе. У филму се може видети и славни италијански оперски тенор Лучано Павароти и још многи други певачи које није потребно представљати. Имали смо невероватну шансу да на интернету пронађемо ретке и до сада неприказиване снимке са наступа и проба Гене Димитрове са овим великанима оперске уметности. Ту су и пробе са светски познатим тенором Николом Мартинућијем у позоришту у Нагоји, Јапан, где је у јесен прошле године гостовала Софијска опера и балет. Тамо је Гена певала Тоску. Велику певачицу сам упознао 1987. када је славила 20 година од првог наступа на сцени Софијске опере. Тада сам имао шансу да гледам њен наступ у Маскањијевој опери „Кавалерија рустикана“ и заувек се заљубио у њу. Али мислим да је свако ко се дотакао уметности или личности Гене Димитрове остао заувек опчињен њоме. Она нам не оставља другу могућност осим да је стварно волимо. Певачица јединственог гласа, упркос својим квалитетима никада није себи дозволила да се понаша као примадона иако је знала да има пуно разлога за то. Могу поуздано рећи – и због тога што сам је познавао и због тога што сам веома пажљиво истражио њен живот – да је Гена Димитрова знала своју цену. Она је припадала оној веома реткој врсти људи који то никада не показују.“

Превела: Марина Бекријева