Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дарина Такова: „Захвална сам на свему што ми живот пружа“

Фотографија: архива

Дарина Такова је међу нашим најпознатијим оперским звездама. Дипломирала је на Националном музичком конзерваторијуму у класи проф. Миле Дјулгерове и проф. Мати Пинкас. До 1989. била је солисткиња Софијске опере. Освојила је многе победничке награде, на пример - такмичења „Луиза Тоди“ у Лисабону, Међународног такмичења за младе оперске певаче у Софији, Међународне оперске смотре „Франсиско Винас“ у Барселони, „Тоти дал Монте“ у Тревизу. Њена велика међународна каријера почела је после 1992. године. 1998. дебитовала је на сцени Миланске скале у улози Краљице ноћи, у „Чаробној фрули“ Моцарта под диригентском управом Рикарда Мутија. Уследили су наступи у скоро свим великим оперским позориштима у Италији, расте број улога које је остварила. Учествовала је на великом броју оперских фестивала, а међу њима посебно место заузима Оперски фестивал у Пезару. Певала је и на Арени ди Верона, на Барокном фестивалу у Инсбруку. Наступала је у Ковент Гардену, у Лондону – у опери Николаја Римског-Корсакова „Златни петлић“, у Метрополитен опери, у Њујорку – у опери „Фауст“ Шарла Гуноа, у Карнеги холу, Миланској скали, Римској опери, на сценама оперских позоришта у Фиренци, Болоњи, Торину, Верони, Палерму, Трсту, Напуљу, Венецији, Парми. Учествовала је на фестивалима у Пезару, Бергаму итд. Наступала је на великим сценама Париза, Минхена, Берлина, Мадрида. Радила је са најистакнутијим диригентима као што су Рикардо Мути, Клаудио Абадо, Зубин Мета, Уго Де Ана и са великим оперским редитељем Франком Зефирелијем. Од 2007. године оперска прима се бави и предавачким радом, а основала је и фондацију која носи њено име чији је циљ пружање подршке развоју младих оперских уметника. Организује мајсторске класе и позива светски познате оперске певаче попут Карла Коломбаре, Роберта Скандиуција, Лучане Д`Интино.

Фотографија: takovafoundation.com

О раду своје фондације „Дарина Такова“ и циљевима које је себи поставила у својству њеног оснивача и главног покретача прича Дарина Такова: „Имам пуно занимљивих идеја и пројеката. Многе идеје смо већ реализовали, али се рад фондације стално проширује. Сада се већ слободно може рећи да је у питању мисија – да створимо нову генерацију оперских уметника код нас јер су за Бугарску опера и оперски певачи веома битна ствар. Опера је елитна уметност. Не можемо очекивати масовну подршку, али у нашој земљи је ова уметност развијена и имамо добре традиције. Даћу све од себе да људи у свету поново повезују Бугарску и са успесима на оперској сцени. Опера је за специфичнији круг публике, за људе који је познају. Љубав према опери се развија још у дечијем узрасту. Генерације 60. и 70. година минулог века имају солидна знања из области музичке уметности. Мој први састанак са опером је био када сам била ученица. Из школе су нас одвели на Моцартову „Чаробну фрулу“. А касније се десило тако да је моја каријера почела наступом управо у овој опери, у улози Краљице ноћи. Година је била 1988.“

Ево шта је Дарина Такова рекла о путу ка великим успесима:

„Не дешава се све одједном. Тако и треба јер ако се човек одједном нађе на великој сцени одмах би доживео срчани удар. Зато постоји градација. Ево на пример, и „La Scala” /у преводу „лествица“/ заиста представља управо то – пењање. Да би човек стигао до Метрополитена мора да је већ прошао дугачак пут, да има искуство на позоришним сценама. Ништа није случајно. А онда, кад се нађе на великој сцени – спреман је за њу. Певала сам Травијату на Арени ди Верона. Све моје колеге су ми рекле: „Пази да се не уплашиш. Не дижи очи, не гледај.“ Заиста се у превеликој просторији човек може осетити малим,чак сићушним, поготову када по традицији публика од 20.000 људи запали свећице – тада као да сам у неком бајном свету. Тамо се нисам уплашила, али сам се у 2006. години у Метрополитен опери осећала необично. Нашла сам се у великом позоришту – гигантском простору, рекла сам себи: „Морам ово место испунити гласом...“ И успела сам да то урадим. Ипак, моје омиљено позориште је Ковент Гарден. Када је почео интермецо из опере „Травијата“, а ја сам већ била на сцени, расплакала сам се и рекла себи: „Предивно!… Ево где сам... Докле сам стигла. Захвална сам на свему што ми живот пружа.“

„Могу рећи да сам каријеру стварала у тзв. „златним годинама опере“ –наставља певачица.Повукла сам се са музичке сцене 2006. године.Бар отада више не наступам активно.То је последња година„златног“ периода опере која је тренутно у тоталној кризи. Поготову сам била забринута због свега што се десило у Италији. Колеге су огорчене јер се затварају позоришта, многа оперска дела брисана су са програма, постоје финансијски проблеми. Јесте да смо ми уметници и нама је уметност увек у првом плану, али финансијска страна представља огледало нивоа нашег развоја. А ми радимо још од дечјих година. Фондација „Дарина Такова“ коју сам основала носи моје име да би била препознатљива на међународном плану. За идућу годину планирам да са ђацима моје мајсторске класе, у режији истакнутог уметника представимо „Травијату“.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Зајди, зајди“

Једна од најлепших и најдуговечнијих песама Бугарске, „Зајди, зајди, јасно сонце“, оличење је музичке традиције старе најмање пет векова. Песма је у Бугарској популарна у верзији чији текст је уврштен у збирку народних песама и стихова „Нова..

објављено 1.11.24. 10.55

Почиње јесење издање Plovdiv Jazz Fest-а

Plovdiv Jazz Fest ове године обележава деценију постојања уз богату програмску понуду, која је започела летњим догађајима, а наставља се јесењим издањем уз наступе извођача из самог врха светске џез сцене. Од 1. до 3. новембра, Пловдив, други по..

објављено 1.11.24. 08.10
Веско Пантелеев-Ешкенази

Варна и Сливен урањају „У свет музике“ са маестром Веском Пантелеевим - Ешкеназијем

Један од најбољих виолиниста на свету и концерт-мајстор Краљевског оркестра Концертгебау у Амстердаму, Веско Ешкенази поново је у Софији. Повод за то су два завршна концерта националне турнеје у оквиру пројекта „У свету музике“ маестра Ешкеназија,..

објављено 31.10.24. 06.30