Још за живота Коста Колев је био права епоха, појава, легенда у жанру ауторске музике на основу фолклора. Ове године обележавамо 95. годишњицу рођења тог нашег познатог композитора и диригента. Како сам признаје, стваралаштво му је било посвећено „…једино и самобугарском звуку“. Запажено је и његово наслеђе у тонском архиву Бугарског националног радија – преко 4.000 снимака песама, инструменталних мелодија, кола, свита, музичко-плесних дела мајстора фолклорне обраде.
Као композитор Коста Колев увек је водио рачуна о чистом стилу, особинама дијалеката, поштовао је специфику фолклорних образаца. Он је међу првима вешто комбиновао звук традиционалних и класичних инструмената. На његовом стваралаштву се темељи музичка обука из фолклора у специјализованим средњим и високим школама.
О истакнутом уметнику прича његова супруга, народна певачица Марија Лешкова.
- Права је част да будеш његов партнер и у животу,и на послу. Ми смо имали дивне године заједно. Бог нас је благословио и даровао му дуги живот. Он је био затворен човек, није било лако да му завириш у душу. Када је дошао у Софију после рата, његова породица је била убеђена да музика није озбиљно занимање, иако је одмалена свирао хармонику. У ствари наш велики композитор Парашкев Хаџијев га је натерао да одустане од идеје да постане стоматолог због чега су га родитељи послали у главни град.
Марија Лешкова се дели са нама и вредним саветима које је добила од свог супруга Косте Колева за време њиховог заједничког рада:
- Оно најважније што сам научила јесте да црпим идеје из аутентичног материјала. Он је тако радио. Недавно сам пронашла једну партитуру на којој је он забележио: „једино и само бугарски звук“. Када сам га први пут срела имала сам свега 23 године. Управо сам дипломирала на Музичкој академији у Пловдиву, али сам радо прихватала његове савете како да бирам свој репертоар и да уметнички обрађујем сваку песму како она не би личила на ниједну другу. Током година он је био члан жирија свих сабора, натпевавања и других конкурса и увек се враћао са много прикупљеног материјала из свих фолклорних области. За живота је стекао признање својих колега и публике, надао се да ће млади ствараоци учити из његовог искуства. Мотивисао је музичаре да снимају, амбицирао их је, провоцирао. Тренутно дигитализујем најважније ствари из његовог опуса, јер настојим да представим младим људима архивски материјал који је он прикупљао на саборима. Радим и на збирци народних песама из целе Бугарске која ће помоћи будућим певачима.
Превод: Александра Ливен
Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Облачно