Музичка кућа „Престо“ је концертом, заједно са пријатељима, познатим бугарским музичарима, глумцима и поштоваоцима ретких инструмената обележила 25 година рада. На сцену Сити Марк Арт центра у Софији изашли су проф. Жени Захаријева, Полина Петрова, Рашко Младенов, Ицко Финци, Цветелина Малџанска, Валентина Корчакова, Марио Николов, Ана Марија Шицова и др.
„Празник не обележавамо фанфарама. Током тих 25 година много тога смо доживели и једино што ми даје наду и одржава ме је то што, на срећу, „Престо“ још постоји. Рестаурација клавира захтева високи професионализам који се стиче дугогодишњим радом. Има неколико хиљада марака клавира. Током свих ових година видео сам и клавире за које до тада нисам знао да постоје. И у Бугарској су неке марке реткост.

У доба социјализма масовно су увозили руске инструменте као и оне произведене у некадашњој Демократској Републици Немачкој и Чешкој. И пре 9. септембра 1944. г. увозили су инструменте. Лепо је што имамо немало примерака клавира марке „Бехштајн“ (Bechstein), међутим сасвим мало је клавира марке „Бесендорфер“ (Bosendorfer). Најдрагоценији је „Стејнвеј“ (Stainway & Sons). Један од најлепших инструмената које сам ја у свом животу видео био је управо „Стејнвеј“ произведен далеке 1873. године. За мене сваки инструмент има душу. На пример, неки који је стар сто година у себи носи и племенитост свог времена, али и мирис претходне епохе. А са тачке гледишта самог звука он свакако надмашује сваки савремени инструмент.“

Ево шта нам је г. Димитров испричао о сусретима са неким изванредним музичарима и подршци младим музичким талентима коју пружа кућа „Престо“:
„Помогли смо многим младим музичарима у вези са њиховим првим концертним наступима. Неке светске каријере су стартовале управо уз нашу подршку. Додељивали смо стипендије ученицима и студентима. Организовали смо три међународна такмичења пијаниста. Учесници и жири су били веома задовољни организацијом и назвали су нас "перфектним организаторима". Остварили смо много концерата. Лично сам познавао унуку Вагнера и праунуку Ференца Листа – гђу Верене Вагнер-Лаференц, а 2008. године успео сам да је доведем у Бугарску. Она ми је причала о пробама Артура Тосканинија којима је присуствовала, као и о пробама Бајројта. Лична познанства су незамењива. На концерт поводом годишњице музичке куће „Престо“ позвао сам бројну публику и пријатеље међу којима и пуно младих људи јер је наш рад увек био везан и за будућност, за младе.“
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Димана Мирчева, познатија као DIA, привукла је пажњу још као ученица Националне музичке школе „Љубомир Пипков“ у Софији, када је издала своју прву ауторску песму. Створила је препознатљив стил који представља спој фолклорних елемената и савременог..
Музика… Уметност која нас прати кроз живот, свакодневицу и празнике. Она нас води кроз живот чинећи га лепшим и смисленим. Ствара и буди успомене и осећања и, не на последњем месту – прича приче. Песма „Један живот“ настала је на музику Митка..
На Међународни дан музике, који се под окриљем УНЕСКО-а већ деценијама обележава сваког 1. октобра, Симфонијски оркестар БНР под диригентском управом Константина Илијевског ће празничним концертом у дворани "Блгарија" отворити своју нову сезону...
Бугарска ће учествовати на престижном музичком такмичењу Песма Евровизије, које ће 2026. г. прославити свој 70. рођендан. Овај повратак је део тежње..
У оквиру свог успешног пројекта „Лауреати“, оркестар Cantus Firmus поново представља бугарској публици изузетне младе извођаче класичне музике, који су,..
Публика га је први пут упознала кроз групу SoulBmoll у којој је био гитариста, вокал и главни текстописац. Музичари из бенда су миљеници не само публике,..