Музичка кућа „Престо“ је концертом, заједно са пријатељима, познатим бугарским музичарима, глумцима и поштоваоцима ретких инструмената обележила 25 година рада. На сцену Сити Марк Арт центра у Софији изашли су проф. Жени Захаријева, Полина Петрова, Рашко Младенов, Ицко Финци, Цветелина Малџанска, Валентина Корчакова, Марио Николов, Ана Марија Шицова и др.
„Празник не обележавамо фанфарама. Током тих 25 година много тога смо доживели и једино што ми даје наду и одржава ме је то што, на срећу, „Престо“ још постоји. Рестаурација клавира захтева високи професионализам који се стиче дугогодишњим радом. Има неколико хиљада марака клавира. Током свих ових година видео сам и клавире за које до тада нисам знао да постоје. И у Бугарској су неке марке реткост.
У доба социјализма масовно су увозили руске инструменте као и оне произведене у некадашњој Демократској Републици Немачкој и Чешкој. И пре 9. септембра 1944. г. увозили су инструменте. Лепо је што имамо немало примерака клавира марке „Бехштајн“ (Bechstein), међутим сасвим мало је клавира марке „Бесендорфер“ (Bosendorfer). Најдрагоценији је „Стејнвеј“ (Stainway & Sons). Један од најлепших инструмената које сам ја у свом животу видео био је управо „Стејнвеј“ произведен далеке 1873. године. За мене сваки инструмент има душу. На пример, неки који је стар сто година у себи носи и племенитост свог времена, али и мирис претходне епохе. А са тачке гледишта самог звука он свакако надмашује сваки савремени инструмент.“
Ево шта нам је г. Димитров испричао о сусретима са неким изванредним музичарима и подршци младим музичким талентима коју пружа кућа „Престо“:
„Помогли смо многим младим музичарима у вези са њиховим првим концертним наступима. Неке светске каријере су стартовале управо уз нашу подршку. Додељивали смо стипендије ученицима и студентима. Организовали смо три међународна такмичења пијаниста. Учесници и жири су били веома задовољни организацијом и назвали су нас "перфектним организаторима". Остварили смо много концерата. Лично сам познавао унуку Вагнера и праунуку Ференца Листа – гђу Верене Вагнер-Лаференц, а 2008. године успео сам да је доведем у Бугарску. Она ми је причала о пробама Артура Тосканинија којима је присуствовала, као и о пробама Бајројта. Лична познанства су незамењива. На концерт поводом годишњице музичке куће „Престо“ позвао сам бројну публику и пријатеље међу којима и пуно младих људи јер је наш рад увек био везан и за будућност, за младе.“
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Вокална формација „Бон-Бон“, коју је 1995. г. основала Рози Караславова, последње три деценије се афирмисала као професионална школа за мале, а већ и старије певаче, нудећи широк репертоар модерног звука. Група свој 30. рођендан прославља новим албумом и..
Двоје младих певача – Михаела Маринова и Кристијан Костов , промовишу своју прву заједничку песму „Ти си срце“. Њихови путеви су се укрстили пре тачно десет година у музичком формату који их је учинио познатим и дао им ветар у леђа на..
Вера Немирова, Бугарка чије је име једно од најпознатијих у свету савремене европске оперске режије, већ годинама живи и ради у Немачкој. Последњих година је редовни гост Државне опере у Варни, где је недавно започела пробе за комад „Фауст“ –..
Од 27. до 29. јуна Деветашка висораван и села у региону претвориће се у фестивалску позорницу. По 11. пут тамо ће се одржати фестивал „Џез под..