Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2026 Сва права задржана

Древни мозаици придају ретро шарм Пловдиву

БНР Новини
Фотографија: Wikipedia

Један од најдревнијих градова Европе – Пловдив и даље разоткрива своје тајне. Реч је о Великој базилици некадашњег Филипополиса, како је град назвао Филип II Македонски пошто га је освојио 342. г. пре наше ере. Током ове сезоне задатак археолога је био да истраже северни део храма и његов централни брод. Испод мозаичког пода научници су наишли на 36 сахрана. Као резултат ископавања у северном делу базилике разоткривено је око 200 квадратних метара централног брода грађевине.

Постоје подаци и о другим сахранама у том делу некадашњег импресивног здања, из доба Средњег века, вероватно с краја Х до прве половине XII столећа. Сама базилика је грађена у другој половини IV века а постојала је све до краја VI када је срушена у земљотресу. Како наводи Жени Танкова, шеф истраживања, археолози су знали шта да очекују. „Оно ново што је нас веома изненадило и обрадовало јесте да смо на западном фасадном зиду пронашли наос илити унутрашњу просторију храма, као и већи део грађевина западно од базилике“, прича она и наставља:


„То су просторије које чине базиликални комплекс. Непосредно насупрот тог фасадног зида смо наишли на мозаички под високе уметничке вредности. На њему у квадратном медаљону је представљен паун који води богомољце централном улазу наоса базилике, а око њега има још шест тема са различитим птицама.“

Археолози настављају са истраживањима близу тог сектора за која велико интересовање испољавају и медији, и стручни кругови. Међутим, ивентар у истраживаним гробовима је исувише оскудан. Најзначајнији налаз чине три крста-енколпиона – то су реликварији за чување честица Светих моштију, као и неколико стаклених наруквица и минђуше. Међу сахрањенима су пронађени и посмртни остаци деце.


Чиме се мозаици у овој базилици разликују од осталих из овог доба?

„Прихватамо да је читава површина храма чија је дужина од Истока ка Западу чинила 56 метара и 60 сантиметара, а ширина – 39 метара. Дакле говоримо о великој површини са мозаицима при чему у два нивоа. Први ниво очигледно је реновиран, рађена је нека нова подлога од малтера те је затим направљен нови мозаички пласт. А понегде су сачувани елементи мозаика из првог периода. Претпостављамо, каже Жени Танкова, да се ради о комплексу укупне површине од преко 2.400 квадратних метара са мозаицима што је заиста фантастично. Свакако да под није у потпуности сачуван, постоје сектори без мозаика или са оштећеним мозаицима, али ћемо на крају сигурно имати више од 200 ари оригиналних мозаика.“


Да ли је предвиђена изградња музејског комплекса и како ће он изгледати?

„Део тога што разоткривамо сада ће остати затворен. Тамо ћемо експонирати најранији пласт мозаичког пода. Други пласт тренутно је скоро свугде скинут и у процесу рестаурације и конзервације после чега ће бити представљен у облику паноа. Северна половина терена илити део католичке катедрале биће претворен у пешачку зону са отворима на поду кроз које ће се видети темељи комплекса. Биће изграђени и посебни улази за посетиоце који желе да детаљније размотре тај археолошки комплекс. Надамо се да ће он привући много радозналих гостију из земље и иностранства“, рекла је у закључку Жени Танкова, шеф истраживања Велике базилике у Пловдиву.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БГНЕС и Wikipedia



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

22. септембар 1908 – дан када је кнез Фердинанд прогласио независност Бугарске

22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..

објављено 22.9.25. 10.35

Културно-историјским стазама Софије

Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..

објављено 17.9.25. 12.20

Славимо Крстовдан

Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..

објављено 14.9.25. 08.55