21. новембра Бугарска православна црква слави празник који је посвећен Пресветој мајци Божијој – Ваведење Пресвете Богородице. Традиција те прославе уведена је 715. године. Више о празнику и његовој поруци сазнајемо од оца Божидара Маринова из Духовне семинарије.

- Ваведење Богородичино је празник који нас враћа у Маријино детињство, када је трогодишња девојчица предата Богу. Њени родитељи свети Јоаким и Ана дуго времена нису имали дете. Молећи се Богу да им пошаље дете они су заветовали да ће ако добију пород дати дете у храм. Тако је мала девојчица послата у Јерусалими предата свештеницима да је уче. Историја каже како је мала Богородица утрчала у храм да би стигла место где могу да улазе само свештеници и попела се сама на 15 степеника којима су се тешко пењали и одрасли. Тада је она ушла у најсветлији део храма назван Светиња над светињама где нико никада није улазио осим архијереја, и то један пут годишње, јер се тамо чувао Ковчег завета са 10 божјих заповести. Када је Богородица закорачила унутра сви су се запрепастили, али се нико није осудио да је спречи, већ су им срца уздрхтала, пошто су сви очекивали са великом надом долазак Спаситеља. Људи су знали да ће се родити жена која ће живети поштено и безгрешно и постати достојна да роди Спаситеља. Управо то Ваведење Богородице у храм слави и Црква, јер је оно симбол очекивања и нада читавог човечанства.

На дан Ваведења Црква је одлучила да обележава и Дан хришћанске породице и омладине.За разлику одосталих вероисповести, у православљу брак није једноставно уговор који укључује обавезе и одговорности супружника, већ се сматра малом породичном црквом која је подређена Христовој. Црква нас учи да је хришћанска породица савез у име очувања хришћанског рода, а тежња ка љубави и благостању су њен основни смисао. Међутим, сува статистика сведочи да се у Бугарској склапа све мање бракова – три на хиљаду људи, а развода је двоструко више. То забрињава и свете оце који позивају да бринемо о деци и да у њихова срца засађујемо хришћанске врлине и вредности.

- На жалост, последњих година скоро да немамо комплетних породица. А хришћанска породица је она где су мушкарац и жена благословљени тајном венчања и дететом. Они треба да посвете свој живот само усавршавању и да теже благочестивом животу. Када мајка и отац заједно са дететом сваке недеље посећују цркву, када заједно уче и у животу поштују поруке Божје, онда се рађа истинска хармонија. Међутим, све чешће људи се удаљавају цркве, те онда и своје породице. Због тога ми се обраћамо свима и апелујемо да преко веронауке инспиришемо децу да похађају службе да би одмалена код себе саградила вредности на којима ће се онда темељити њихов живот.

Историја о томе како мајка и отац одводе своју ћеркицу у храм подсећа савремене породице да уче децу да поштују хришћанске врлине. Корак у том правцу је и настојање Светог синода и Цркве увести веронауку као обавезни наставни предмет.