Рођени смо да живимо слободни, а на нама је да слободу, тај драгоценидар, искористимо. Васил Морфов је човек који уме да бира.Отишао је у Велс да би завршио маркетинг. Потом је решио данеко време ради у Лондону. А онда се вратио у Бугарску саидејом да покрене властити бизнис у хармонији са природом.
Са својих 26 година он је човек који има јасне циљеве. Пре годинудана је изабрао да се настани у селу Бродилово у планини Странџи– удаљеном неких десетак километара од Црног мора, месту прелепеприроде и чистог ваздуха. Ту гради органску фарму у настојању даоствари свој сан – да повеже сточарство са модерним еколошкимтуризмом. На примеру многих западних земаља он жели дадочекује госте који ће уживати у лепотама природе, али ћеистовремено домаћинима помагати у неким фармерским пословима.Васил Морфов је почео са једним хектаром, а сада обрађује 220 хаземље коју је узео у закуп са намером да оранице претвори упашњаке. Зато што му је главни циљ да наступи на тржиштуорганског меса.
Да би се могао добити глобални органски сертификат за месо, морају се испунити одређени услови. Најбитније је да се пропрати целокупан процес узгоја стоке, укључиво начин исхране. Обавезан услов је да и састојци хране задовољавају исти еколошки стандард – објашњава Васил Морфов. - Као што знате органски производи су у тренду у целој Западној Европи, па постепено добијају на популарности и у Бугарској. Цене органског меса су по правилу значајно веће од оних меса од конвенционално узгојене стоке.
Из чисте радозналости млади фармер је купио неколико грла бивола из угрожене врсте бугарска мура, јер се у Бродилову негује традиција биволарства. То су питоме, мирне и издржљиве животиње. Иначе се Васил Морфов определио углавном за узгој товног типа говеда.
У стаду тренутно имам око 125 грла - крава, телади и младунчад бивола. Због критеријума које треба да покријемо да бисмо добили сертификат не смемо да муземо животиње, а телад остављамо код крава – каже фармер. – На тржишту намеравам да понудим месо и месне прерађевине -кобасице, пастрма, пеглане кобасице. Моја велика жеља је да ујесен ставимо у промет своје прве производе. И ма да сам већ ступио у контакт са неким трговачким ланцима, радим и на изградњи властите логистичке мреже како би се скратио пут од произвођача до крајњег потрошача. Верујем да је то исправан начин развоја, јер разни накупци и прекупци наносе штету домаћим произвођачима.
Васил Морфов верује да ће успети зато што се све више људи занима за то шта ставља на трпезу, па је потражња еколошки чистих производа у порасту. То се односи нарочито на његове вршњаке јер они настоје да воде здрави живот и често иду на пијаце органске хране. Фармер препоручује да храну купујемо из региона у којем живимо и, ако је могуће, да нађемо неку бабу на селу од које бисмо куповали еколошки чисте намирнице. Макар и на почетку свог пословања млади фармер је већ добио одликовање за предузетништво. Комисија за пољопривреду области Бургас уручила му је награду “Повратак у будућност”, која подстиче прегалачки дух, иновативност и тежњу ка позитивној промени. И заиста пословна активност коју је покренуо Васил Морфов, припада сутрашњици, зато што жели да производи искључиво чисту храну, водећи бригу о природи.
Превод: Ана Андрејева
Странџански биљни чај је и званично уписан у Регистар производа с ознаком географског порекла ЕУ. Од 3. јуна 2025. г. је овај јединствени бугарски чај добио ознаку географског порекла. Странџански чај се припрема од лишћа и цветова биљке из рода..
Социјално-економски савет предлаже оснивање посебне Опсерваторије за енергетско сиромаштво и развој информационог система за праћење угрожених домаћинстава, упозоравајући да ће предстојећа либерализација енергетског тржишта додатно угрозити..
Грађани Бугарске су данас, тачно у 12.00 часова, уз двоминутно оглашавање сирене одали пошту револуционару и песнику Христу Ботеву и борцима који су своје животе положили за слободу наше домовине. Више хиљада људи се раније данас попело на врх..
Муслимани широм света данас славе Курбан-бајрам . Тим поводом, председник републике Румен Радев је упутио честитке свим припадницима исламске вере у..
Најдужа увијена баница са ружама у земљи биће направљена у Казанлаку. Традиционална манифестација под називом „Хлеб Бугара“ део је програма..