Након десет година чланства у Европској унији бугарски софтверски бизнис је сектор који бележи најбоље резултате у домаћој IT индустрији. О томе сведоче податке независне консултантске компаније CBN Pannoff, Stoytcheff & Co. која од 26 година анализира тржиште информационих и комуникационих технологија код нас.
Чињенице говоре саме за себе: 4.982 радна места у 2006. и 19.755 данас у сфери софтверског пословања (или раст од скоро 300 процената). Та бранша привлачи висококвалификоване и добро плаћене стручњаке. Годишње истраживање Бугарске асоцијације софтверских компанија (БАСКОМ) сведочи да је просечна зарада у сектору четвороструко већа од оне у земљи. Међутим, забележен је незнатан раст запошљавања у сфери, што пак сведочи о проблемима изазваним мањком IT стручњака. Из Асоцијације тврде да је фирмама потребно више од осам недеља за запошљавање одговарајућих кадрова. Међутим, запажа се један други позитиван тренд. Куповна моћ стручњака у тој области – софтверских архитеката, софтверских програмера и менаџера пројеката – у појединим случајевима већ је једнака, а у другим чак већа од оне њихових колега у државама каква је, на пример, Велика Британија.
Фактор „приходи“ употпуњује слику: 139,4 милона евра у 2006. у односу на 1 милијарду и 20 милиона евра у 2016 (што сведочи о расту од више од 600 процената) за домаћи софтверски бизнис.
IT стручњаци чине 85% свих запослених у бранши. Једна трећина њих су жене. Преко 90% радних места заузимају млади људи испод 35 година старости.
Ако се сачува темпо раста прихода у тој сфери, претпоставља се да ће након четири године, а наиме 2021., они достићи 4,5% БДП-а, што ће је сврстати међу најкрупније индустрије у земљи.
Дакле, десет година после приступања Бугарске Европској унији биланс сведочи о томе да индустрија софтвера има стабилне позиције у економији, иде уверено напред и међу најодрживијим је у Бугарској.
Превод: Александра Ливен
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..