Након десет година чланства у Европској унији бугарски софтверски бизнис је сектор који бележи најбоље резултате у домаћој IT индустрији. О томе сведоче податке независне консултантске компаније CBN Pannoff, Stoytcheff & Co. која од 26 година анализира тржиште информационих и комуникационих технологија код нас.
Чињенице говоре саме за себе: 4.982 радна места у 2006. и 19.755 данас у сфери софтверског пословања (или раст од скоро 300 процената). Та бранша привлачи висококвалификоване и добро плаћене стручњаке. Годишње истраживање Бугарске асоцијације софтверских компанија (БАСКОМ) сведочи да је просечна зарада у сектору четвороструко већа од оне у земљи. Међутим, забележен је незнатан раст запошљавања у сфери, што пак сведочи о проблемима изазваним мањком IT стручњака. Из Асоцијације тврде да је фирмама потребно више од осам недеља за запошљавање одговарајућих кадрова. Међутим, запажа се један други позитиван тренд. Куповна моћ стручњака у тој области – софтверских архитеката, софтверских програмера и менаџера пројеката – у појединим случајевима већ је једнака, а у другим чак већа од оне њихових колега у државама каква је, на пример, Велика Британија.
Фактор „приходи“ употпуњује слику: 139,4 милона евра у 2006. у односу на 1 милијарду и 20 милиона евра у 2016 (што сведочи о расту од више од 600 процената) за домаћи софтверски бизнис.
IT стручњаци чине 85% свих запослених у бранши. Једна трећина њих су жене. Преко 90% радних места заузимају млади људи испод 35 година старости.
Ако се сачува темпо раста прихода у тој сфери, претпоставља се да ће након четири године, а наиме 2021., они достићи 4,5% БДП-а, што ће је сврстати међу најкрупније индустрије у земљи.
Дакле, десет година после приступања Бугарске Европској унији биланс сведочи о томе да индустрија софтвера има стабилне позиције у економији, иде уверено напред и међу најодрживијим је у Бугарској.
Превод: Александра Ливен
Трансформација – то је реч која најтачније описује тренутно стање домаће индустрије. Према анализи секторских података за период од 2008. до почетка 2024. године, коју је спровео Институт за тржишну економију, Бугарска губи имиџ дестинације..
Туризам је један од сектора код нас који је у највећој мери спреман да несметано настави рад и после приступања Бугарске еврозони – сматра извршни директор Националног туристичког одбора др Полина Карастојанова. У туристичком сектору и сада се..
Према најновијим подацима европске статистичке агенције Евростат, трошкови рада у Европској унији током 2024. године у просеку су износили 33,5 евра по сату, док је у земљама еврозоне тај просек износио 37,3 евра по сату. Бугарска је имала најниже..