Међу занимљивим и дуго истраживаним током година објектима у Бугарској је хумка Јунаците која се налази 8 километара од града Пазарџика. Прва раскопавања тог локалитета започео је 1939. године археолог Васил Миков. За време Другог светског рата истраживања су обустављена. Касније раскопавања су настављена, а потрајала су више од 40 година. У ствари ова хумка која је служила за становање, обитавана је у подужем периоду.
Ево шта о томе прича археолог др Јавор Бојаџијев:
„Бар засада је утврђено то да су зачеци овдашње цивилизације стављени око пет миленијума пре Христа, откада датирају први слојеви халколита. Из те епохе постоји девет насеља. Уследио је хиљадугодишњи прекид цивилизације на тој локацији. Касније су се овде доселили припадници раног бронзаног доба. 16 њихових насеља је већ проучено. Потом су дошли Трачани, па онда Римљани – и они су овде оставили трагове становања, а релативно новија је некропола из Средњег века. Дакле од око 5.000 година пре Христа до 1.300 -1.400 година после Христа овде је обитавала популација са јасно израженом стратиграфијом насеља. То је драгоцени извор за археолошка истраживања јер су на Старом континенту такви објекти малобројни. Између осталог сви су они овде, на Балкану, у његовом источном делу где је могуће уочити поступан развој култура.”
Хумка Јунаците омогућује научницима да утврде континуирани ток цивилизација кроз векове, прекид њиховог развоја и долазак нових досељеника који испочетка крећу у изградњу своје културе. Јавор Бојаџијев каже да је енеолитска целина највећи древни објекат који је на овим просторима икада раскопан. Ту су пронађени остаци великог насеља, око којег је касније подигнуто утврђење што га претвара у прототип градова који су се касније појавили.
„Уосталом, ако погледамо колика је површина и како је насеље организовано, можемо га слободно упоредити са насељима сумерске цивилизације у Месопотамији, где овакво уређење одговара представама о граду и то не нашим, већ научним представама америчких, руских, британских, француских и других истраживача.Другим речима карактеристике овог насеља га одређују као најраније насељено место у Европи, за које би се могао употребити појам града. И што није маловажно, оно је за око 2.000 године старије од сличних насеља у Месопотамији, па и у Египту. Дакле имамо више доказа о постојању веома древне и добро развијене културе на нашем поднебљу. На жалост то су само уломци керамике, не располажемо целим судовима. Али судећи по коришћеним технологијама и орнаментисању можемо рећи да је у питању занатски и уметнички ниво израде.”
Приликом раскопавања је откривена и једна златна перлица – невероватно за доба средњег халколита је појављивање обрађеног злата. Према Јавору Бојаџијеву она је датована у 4600. годину пре Христа, али није искључено и да је још старија. „Ја сад наводим најкаснији могући датум, да не би неко потом рекао како смо претерали” – каже он. Коначан одговор на ово питање даће додатна истраживања. Злато само за себе није могуће датовати, али на основу периода, у којем је постојало насеље где је оно пронађено, могуће је да се прецизира колико је старо, истиче археолог Јавор Бојаџијев.
Превод: Ана Андрејева
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..