Глобално загревање, прекомерно загађивање, урбанизација и људске активности главни су узроци проблема са животном околином у светским размерама. Због тога сваке године се покрећу бројне иницијативе за заштиту природе које нас подсећају колико је она важна за опстанак човечанства. Једна од њих насловљена је „Час Земље“. Одржава се сваке последње суботе марта, тако да на један сат – од 20.30 до 21.30 – свако ко жели може да угаси светла у име једне чисте и хармоничне планете. Апел који учесници упућују сваке године је различит. 2017. он гласи: „Угаси светла, отвори очи за планету“.
Шта то значи и да ли смо постали забринутији за еколошке промене и проблеме чији смо и ми део? На ово питање одговара стручњак за климу Георги Стефанов из WWF-а:
- Категорично „да“ и то је видно из масовног учешћа Бугара у иницијативи „Час Земље“, као уосталом и из наших редовних социолошких истраживања. Дивно је да је очување природе важно за бугарску јавност. Ми желимо да се поштује закон. Оно што очекују људи од нас јесте популарисање проблема и примена решења која омогућују успостављање баланса у очувању природе, економски просперитет, стабилност, еколошко образовање. Промене у клими које су већ 10 година основни акценат кампање, управо су тај глобални проблем, који доводи све ситније проблеме какви су сеча шума, загађење тла, уништавање воде, под заједнички именитељ. На крају крајева ми угрожавамо планету и њену могућност да даје људима све те ресурсе, за које смо увек сматрали да су безгранични, неисцрпљиви и бесплатни. Међутим, сада је већ јасно да то уопште није тако. Ресурси су ограничени и могућности екосистема уопште нису бескрајни. Уколико сами не уложимо напоре на њиховом очувању, деца и сви ми ћемо остати без воде, ваздуха, хране и свих осталих ресурса које добијамо од планете Земље.
Према Георгију Стефанову, последњих 10 година се посматра значајна промена у начину на који говоримо о еколошким проблемима. Донедавно тема о очувању животне средине није била на дневном реду друштва, али данас гледамо на те проблеме озбиљније. И посебно медији. „Зелену“ тему не мимоилазе ни партије у својим предизборним платформама, али да ли ће се њихова обећања реализовати, сазнаћемо касније.
Идеја о иницијативи „Час Земље“ родила се 2007. године у Аустралији. За 10 година захваљујући тој и другим манифестацијама заштитника природе, обновљено је на десетине хектара шуме у Грузији, Руска Дума је усвојила измене Закона о заштити животне средине које се односе на рударство и вађење нафте и гаса, а у Парагвају је продужен мораториј на искоришћавање шума као мера у циљу спречавања дефорестације. Шта ће се преокренути у Бугарској, предстоји да видимо.
Бугарска се налази на последњем месту по задовољству животом међу свим државама чланицама Европске уније, показују подаци Евростата за 2023. годину, објављени данас. Просечан ниво задовољства у ЕУ износи 7,3 поена, док је у Бугарској овај показатељ..
Данас, 25. јануара 2025. године, навршава се 90 година од оснивања БНР. Указом цара Бориса Трећег од 25. јануара 1935. године радиодифузија у Бугарској је постала државна својина. Наша медијска кућа обележава годишњицу низом..
Захваљујући свом доприносу у популаризацији Бугарске као туристичке дестинације у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, међу добитницима годишње награде за професионална достигнућа у туризму које је крајем прошле године доделила Бугарска хотелијерска и..
Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара . Као и у претходним годинама, окосницу..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима..
Испред Министарства заштите животне средине одржан је протест грађана и активиста поводом најава о смањењу територије парка природе „Плаво камење“ и..