Какав би нам био живот кад бисмо биле особе оштећеног вида или смо приковани за колица? Сваког пута кад сретнем особе са таквим и сличним проблемима постављам себи питање како бих се ја осећао на њиховом месту. Верујем да ће ми бити веома тешко. Страх од таме је сасвим оправдан, а посебно кад она испуњава твоју свакодневицу. Сваког дана се слепа особа, кад пожели да изађе из своје куће, суочава са низом препрека. Инфраструктура у нашој земљи није прилагођена потребама особа са инвалидитетом због чега је оне не могу безопасно користити. То је и разлог зашто се хендикепиране особе осећају изоловано и искључено из друштва. Њихови проблеми увек остају у задњем плану у програмима властодржаца.
Са предузетником Евгенијем Митевим, који се латио тешког посла пружања подршке особама оштећеног вида, разговарали смо о иницијативи „Дијалог у тами“ која је покренута у Немачкој. Ево шта нам је испричао о њој:
„Све је почело 2014. године када сам у Стразбуру присуствовао једном догађају посвећеном социјалном предузетништву. Тамо сам видео једну собу у којој је био потпуни мрак, а на вратима је писало „Дијалог у тами.“ Мене и још петоро непознатих људи је у собу увела једна слепа особа. Поделили су нам беле штапове за слепе, ушли смо кроз окретна врата. Уследили су задаци које смо покушавали да изведемо у условима потпуног искључења чула вида. Све је то било ван зоне комфора. Изашли смо из собе и почели међусобно разговарати, испоставило се да је то једно од првих социјалних предузећа у Европи. Зове се „Дијалог,“ а први пројекат му је „Дијалог у тами“ – реч је о активностима које организују и воде слепе и слабовиде особе. Већ је покренут и пројекат „Дијалог у тишини“ који је намењен особама оштећеног слуха и „Дијалог са временом“ који је окренут особама старих 80 или више година.“
У 2015. години су Евгениј и његова екипа имали прилику да развију пројекат „Дијалог у тами“ и код нас. У четири бугарска града одржавају сусрете у тами са људима из различитих слојева друштва – глумцима, музичарима, предузетницима, представницима општина. Током тих сусрета слепи људи и они који виде мењају улоге препуштајући се својој интуицији. Нажалост, 2016. године им је истекла лиценца, али се они и даље развијају у области социјалног предузетништва. „На пројекту ће учествовати слепе и слабовиде особе,“ каже Митев и додаје:
„Циљ нам је да створимо нова радна места за особе оштећеног вида, да их подстакнемо да буду самостални и проактивни. То је супротно ономе што држава чини за хендикепиране особе. Она их етикетира и неједнако поступа према њима. Често су то талентовани људи којима је потребна подршка како би развили свој таленат. Ми ћемо покушати да код њих развијемо таленте везане за звук – тонско снимање, аудио инжењеринг и аудио дескрипцију. Нешто као аудио титлови. Описивање звука је додатни канал помоћу којег невидљиви наратор објашњава слепим особама шта се дешава у одређеној сцени филма.“
Тема о приступу и могућностима учешћа особа са инвалидитетом у културном животу стиче све већу популарност у Европи.
Рад са хендикепираним особама захтева огромно стрпљење, а резултати не долазе тако брзо. Али то не сме обесхрабрити оне који су се посветили мисији да живот слепих особа учине бољим и безбеднијим. Ти људи су део нашег друштва и заслужују поштовање и подршку.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архиваГрупна бициклистичка тура дуж руте „Црноморски пут“ Black Sea Route Epic 2025. почиње данас. Група од преко 30 бициклиста ће током десет дана возити приобалним, шумским, пољским, каменитим и пешчаним стазама од центра највећег румунског града на Црном..
Сто дана од формирања, Влада Росена Жељазкова ужива подршку свега 19,25% грађана Бугарске, док чак 66% има негативан став према актуелном кабинету – показују подаци социолошке агенције „Мера“. Сличан однос јавности бележи и бугарски Парламент,..
Пастир душе, свештеник свих људи отворених срца, савремени пророк - нека су од дефиниција с којима ће папа Фрања остати заувек у срцима људи који ће га памтити у најлепшем сећању, без обзира на своју етничку и верску припадност. Папа Фрања је 2019...
Постоји један дан у години када се испред великих музеја и галерија формирају велики редови. То је време када се одржава општеевропска иницијатива..
Сваке године 18. маја обележавамо Међународни дан музеја. Установило га је 1977. године Међународно веће музеја (ICOM). Првобитна идеја је била да се..
Путујућа изложба „90 година БНР – радија генерација Бугара“ стигла је у Бургас. Повод је рођендан регионалне радио-станице „БНР-Бургас“ – крајем маја..