До јуна ове године треба да буде готов нацрт националног програма бугарског председавања Саветом Европске уније. То је изјавила потпредседница владе Деница Златева на конференцији одржаној у Софији у организацији фондације „Фридрих Еберт,“ Удружења дипломата Бугарске и Института за економске и међународне студије. Коначна верзија документа биће готова уочи преузимања председавања које почиње у јануару догодине. Једна од важних за Бугарску тема је Црноморски регион.
Црноморски регион је тачка пресека интереса Европске уније, НАТО пакта и Русије, што је већ само по себи довољно да му се посвети више пажње. Тај део Европе је одувек привлачио геополитичке интересе великих сила, а након приступања Бугарске и Румуније пре 10 година Европској унији знатно је порастао и интерес страних инвеститора за улагања у регион.
Потпредседница прелазне владе Деница Златева која је задужена за припрему Бугарске за њено прво председавање Саветом ЕУ ставила је посебан акценат на значај Црноморског региона за ЕУ:
„Ни за кога није тајна стратешки значај Црноморског региона за ЕУ, што је потврђено и уласком Бугарске и Румуније 2007. у Заједницу. Овим чином је Црно море делом постало унутрашње за Унију море.“
Ту чињеницу је потврдио и Георги Пирински, бивши министар спољних послова Бугарске, а данас посланик у Европском парламенту.
По његовим речима, ЕУ све интензивније разматра могућност заједничке политике одбране. С обзиром на план НАТО за повећање буџетских трошкова за одбрану, дугогодишњи дипломата сматра да је све то потребно, али је једнострано и залаже се за постизање дипломатског решења за конфликте у региону:
„У Црноморском региону има довољно претпоставки које би могле да послуже као основ за развој дипломатских иницијатива за смиривање растућих тензија и супротстављања. Убеђен сам да ће питање Црноморског региона које ће Бугарска за време свог председавања ставити на дневни ред ЕУ бити од великог значаја и током аустријског (у другој половини 2018) и румунског председавања (почетком 2019). Пошто је та тема више него актуелна и крајње је време да се њоме озбиљније позабавимо.“
Црноморски регион је увек био тачка сусрета на различитим нивоима, нагласио је Љубомир Кјучуков, шеф Института за економске и међународне студије у Софији. По њему, приликом решавања конфликата расправа ретко кад излази ван трагања за кривцем. Оно што је, по његовим речима, типично за регион јесте:
„Велики број замрзнутих двостраних сукоба и зона реалних оружаних сукоба, такође велики број оружја и пре свега директна линија конфронтације типа Хладни рат. За разлику од земаља које се непосредно граниче са Русијом Бугарска и већина земаља из ЈИЕ ризике по своју безбедност не виде толико у директној агресији са истока, колико у погоршаној безбедносној ситуацији после конфронтације Русије и НАТО. А то земље из ЈИЕ чини рањивијим на директне претње по њихову безбедност као што су тероризам, радикални ислам, нестабилност на Блиском истоку и миграциони притисак.“
Према Љубомиру Кјучукову, Русија нема потенцијал да земљама из ЈИЕ понуди алтернативу. А у закључку је данашњим европским лидерима препоручио да се присете историје која категорично показује да је паметније преговарати него ратовати са Русијом.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Фондација „Фридрих Еберт“ и БГНЕСКоалиција ГЕРБ-СДС упутила је позив за "експертски разговор" о састављању владе странкама „Демократска Бугарска“ (ДБ), „Постоји такав народ“ (ИТН) и Бугарска социјалистичка партија (БСП). Позив за разговор са странком „Настављамо промену“ (НП) неће..
У Румунији ће коалиција бранити европски пут земље Румунски председник Клаус Јоханис сазвао је нови сазив Парламента за 20. децембар. На парламентарним изборима одржаним 1. децембра, Социјалдемократска партија освојила је највише гласова,..
Председник Бугарске, Румен Радев, завршио је консултације са парламентарно заступљеним политичким снагама, уочи доделе првог мандата за формирање владе. У складу са Уставом, председник обавља консултације са представницима парламентарних група..
Коалиција ГЕРБ-СДС упутила је позив за "експертски разговор" о састављању владе странкама „Демократска Бугарска“ (ДБ), „Постоји такав народ“ (ИТН) и..