До јуна ове године треба да буде готов нацрт националног програма бугарског председавања Саветом Европске уније. То је изјавила потпредседница владе Деница Златева на конференцији одржаној у Софији у организацији фондације „Фридрих Еберт,“ Удружења дипломата Бугарске и Института за економске и међународне студије. Коначна верзија документа биће готова уочи преузимања председавања које почиње у јануару догодине. Једна од важних за Бугарску тема је Црноморски регион.

Црноморски регион је тачка пресека интереса Европске уније, НАТО пакта и Русије, што је већ само по себи довољно да му се посвети више пажње. Тај део Европе је одувек привлачио геополитичке интересе великих сила, а након приступања Бугарске и Румуније пре 10 година Европској унији знатно је порастао и интерес страних инвеститора за улагања у регион.

Потпредседница прелазне владе Деница Златева која је задужена за припрему Бугарске за њено прво председавање Саветом ЕУ ставила је посебан акценат на значај Црноморског региона за ЕУ:

„Ни за кога није тајна стратешки значај Црноморског региона за ЕУ, што је потврђено и уласком Бугарске и Румуније 2007. у Заједницу. Овим чином је Црно море делом постало унутрашње за Унију море.“

Ту чињеницу је потврдио и Георги Пирински, бивши министар спољних послова Бугарске, а данас посланик у Европском парламенту.

По његовим речима, ЕУ све интензивније разматра могућност заједничке политике одбране. С обзиром на план НАТО за повећање буџетских трошкова за одбрану, дугогодишњи дипломата сматра да је све то потребно, али је једнострано и залаже се за постизање дипломатског решења за конфликте у региону:

„У Црноморском региону има довољно претпоставки које би могле да послуже као основ за развој дипломатских иницијатива за смиривање растућих тензија и супротстављања. Убеђен сам да ће питање Црноморског региона које ће Бугарска за време свог председавања ставити на дневни ред ЕУ бити од великог значаја и током аустријског (у другој половини 2018) и румунског председавања (почетком 2019). Пошто је та тема више него актуелна и крајње је време да се њоме озбиљније позабавимо.“

Црноморски регион је увек био тачка сусрета на различитим нивоима, нагласио је Љубомир Кјучуков, шеф Института за економске и међународне студије у Софији. По њему, приликом решавања конфликата расправа ретко кад излази ван трагања за кривцем. Оно што је, по његовим речима, типично за регион јесте:

„Велики број замрзнутих двостраних сукоба и зона реалних оружаних сукоба, такође велики број оружја и пре свега директна линија конфронтације типа Хладни рат. За разлику од земаља које се непосредно граниче са Русијом Бугарска и већина земаља из ЈИЕ ризике по своју безбедност не виде толико у директној агресији са истока, колико у погоршаној безбедносној ситуацији после конфронтације Русије и НАТО. А то земље из ЈИЕ чини рањивијим на директне претње по њихову безбедност као што су тероризам, радикални ислам, нестабилност на Блиском истоку и миграциони притисак.“

Према Љубомиру Кјучукову, Русија нема потенцијал да земљама из ЈИЕ понуди алтернативу. А у закључку је данашњим европским лидерима препоручио да се присете историје која категорично показује да је паметније преговарати него ратовати са Русијом.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова