„Да доживимо до следећег зелениша” – то је популарна бугарска изрека која значи „да успемо да преживимо зиму и дочекамо сезону зелениша“ (када ће нам бити лакше да бринемо о исхрани). По традицији под зеленишем подразумевамо коприву, зеље, јестиву лободу, кисељак, спанаћ чије је обиље на пијаци и трпези највеће у пролеће. Коприва је биљка за коју су везане бројне изреке и веровања, а и неке магичне радње. Њена лековита својства одавно су позната у народном лекарству, па се она широко примењује за отклањање различитих здравствених тегоба. Коприва је присутна и у народним песмама.
Чим пролећно сунце загреје тло, појављује се и коприва. Користи се не само за справљање јела, већ и у многим Ђурђевданским ритуалима. Као симбол доброг здравља она се помоћу црвеног конца уплиће у Ђурђевданске венце у којима је још и здравац, купиново лишће, глоговина – они се каче на кућну капију, врата од тора, чесме, бунаре и бакраче за млеко и воду. У неким крајевима земље био је обичај да најстарија жена у кући копривом нажари ноге деце, још док су у постељи. Веровало се да ће им то помоћи да буду здрава.
Жарећим вршковима коприве, испреплетеним са листовима здравца и глога наши преци су китили улазна врата као заштита од злих сила. Веровало се да коприва истерује зле духове. Коприва се користила и као заштита од чинодејства, за скидање враџбина, напрате и урока. Кад би нека девојка желела да се освети младићу због његове прељубе, она би му дала китицу коприве. Тиме је хтела рећи – као што ме је мука погодила у срце, тако нека и твоје срце изгори.
Некада су од коприве добијана здрава влакна, од којих су прављене тканине. Од те биљке је справљана и зелена боја која је коришћена у шарању јаја и бојењу текстила. Убирана је и за зимске залихе (за сушење) и употребљавана у припреми јела и лекова. Подједнако је добра за посна јела и за прилоге уз месо.
У народној медицини се примењују одвари од свих делова биљке. Вршкови и стабљике се беру у рано пролеће, а корење се вади на јесен. Нанета у виду облоге, коприва је веома ефикасна у случају парализе удова, реуме и других болести. Сматра се да њена зелена боја помаже у отклањању депресивних стања. Одвар од коприве побољшава рад срца, има моћ да заустави крварење, повољно делује код шећерне болести, а користи се и за мршављење. Коприва је одлично средство и против пролећног умора.
Превод: Ана АндрејеваСа првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема бугарског домаћинства на чијој трпези ово укусно поврће, које пролази кроз процес млечно-киселе..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..