Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију, враћали јој веру у слободу, знање и достојанство. У доба високих технологија и вештачке интелигенције, сећање на те личности подсећа нас на вредности које су темељ сваког народа – да слобода почиње од просвећености и духовности.
Реч будитељ потиче од глагола будити – онај који извлачи друге из мрака незнања. Будитељи су били писци, учитељи, књижевници, свештеници, револуционари, просветитељи – људи који су речју и примером распламсавали искру националне свести, будећи у свом народу осећај припадности, љубав према језику и роду.

Почеци овог празника сежу још у 1909. годину, у Пловдиву. Тринаест година касније, 1922, Народно собрање га је званично прогласило даном „свих заслужних Бугара“. За тај датум одабран је 1. новембар – дан посвећен светом Јовану Рилском, човеку кога историја памти као првог бугарског будитеља, монаха који је свој живот посветио вери, доброти и духовном уздизању свога народа.

С временом, уз пример светаца, ређају се и имена људи који су утемељили духовне и националне темеље Бугарске – Пајсија Хиландарског, аутора знамените „Историје славјанобугарске“; Софронија Врачанског, писца прве штампане књиге на савременом бугарском језику; апостола слободе Васила Левског и песника–револуционара Христa Ботева; Петра Берона и Васила Априлова, зачетника модерног школства и просвете – и многих других. Сви они „будили“ су свој народ на различите начине – пером, вером или оружјем. Кроз културу и знање, они су поставили темеље модерне Бугарске, уливајући својим савременицима понос и љубав према отаџбини.

Данас је Дан народних будитеља, један од највољенијих бугарских празника. У школама деца рецитују стихове, пале свеће пред портретима духовних предака, сећајући се да права слобода почиње знањем. Јер будитељи нису само део прошлости – они живе у свакоме ко уме да пробуди ум и срце другог човека.
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема бугарског домаћинства на чијој трпези ово укусно поврће, које пролази кроз процес млечно-киселе..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..