Последњих година је бугарска кинематографија доживела дуго очекивани препород. Појавили су се нови филмови и ТВ серије узбудљивог сижеа који привлаче и задржавају пажњу публике. Али већина њих приказује познату до бола бугарску стварност, при том у најмрачнијем светлу. Преваре, убиства, крађе, силовања и наркотици су непријатељи с којим се друштво свакодневно суочава. Из тог разлога се „сви ти непријатељи“ појављују у причама главних јунака домаћих филмова, а свака од тих прича има предвидив исход. Али је филм „Дамасцена“ редитеља Тодора Анастасова другачији. Ово је филм који је рађен по истинитом догађају који приказује бугарски сан о бољем и успешнијем животу. Назив филма није случајно изабран пошто је Бугарска у свету посебно позната по производњи дувана и руже. Ово остварење прати живот једног обичног младића који је пронашао свој рај у Долини ружа и очаран њеном лепотом сања да отвори своју дестилерију и остатак живота проведе у том крају. Препреке са којим се он суочава, изборе које је приморан да направи и борба за опстанак коју води упркос неправди и притиску којем је изложен изградили су не само његов карактер него и лик обичног Бугарина данас. Стога ће се многи гледаоци препознати у тој причи. Зашто бугарски, а не европски или амерички сан, запитаће се неко. Зато што је инспирисан историјом, традицијама и менталитетом са којим смо и даље јако повезани без обзира на то што се разбацујемо самосталношћу заборављајући на своје корене. Једна од главних улога у овој узбудљивој причи – Царице руже, поверена је младој и лепој глумици Неди Спасовој која је у том филму дебитовала на великом платну. Како су је изабрали за ту улогу и чиме ју је глумачка професија пленила сазнали смо од Неде Спасове:

Снимка

Што се љубави према глуми тиче, Неда нам је испричала:

Имала сам 12 година када су нам у школи рекли да ће бити одржан кастинг за омладинску трупу у граду Враци. Сви моји школски другови су рекли да ће ићи, једино сам се ја инатила, али сам на крају и ја отишла. Иначе сам хтела да студирам психологију, да будем психотерапеут, да радим са људима, да их инспиришем да свој живот мењају на боље. Али је све то пропало у воду након што су ме примили на Националну академију за позоришну и филмску уметност (НАТФИЗ) где сам на испит отишла неприпремљена, тек да видим како ћу проћи.

Неда Спасова и редитељ Тодор Анастасов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива