Последњих година је бугарска кинематографија доживела дуго очекивани препород. Појавили су се нови филмови и ТВ серије узбудљивог сижеа који привлаче и задржавају пажњу публике. Али већина њих приказује познату до бола бугарску стварност, при том у најмрачнијем светлу. Преваре, убиства, крађе, силовања и наркотици су непријатељи с којим се друштво свакодневно суочава. Из тог разлога се „сви ти непријатељи“ појављују у причама главних јунака домаћих филмова, а свака од тих прича има предвидив исход. Али је филм „Дамасцена“ редитеља Тодора Анастасова другачији. Ово је филм који је рађен по истинитом догађају који приказује бугарски сан о бољем и успешнијем животу. Назив филма није случајно изабран пошто је Бугарска у свету посебно позната по производњи дувана и руже. Ово остварење прати живот једног обичног младића који је пронашао свој рај у Долини ружа и очаран њеном лепотом сања да отвори своју дестилерију и остатак живота проведе у том крају. Препреке са којим се он суочава, изборе које је приморан да направи и борба за опстанак коју води упркос неправди и притиску којем је изложен изградили су не само његов карактер него и лик обичног Бугарина данас. Стога ће се многи гледаоци препознати у тој причи. Зашто бугарски, а не европски или амерички сан, запитаће се неко. Зато што је инспирисан историјом, традицијама и менталитетом са којим смо и даље јако повезани без обзира на то што се разбацујемо самосталношћу заборављајући на своје корене. Једна од главних улога у овој узбудљивој причи – Царице руже, поверена је младој и лепој глумици Неди Спасовој која је у том филму дебитовала на великом платну. Како су је изабрали за ту улогу и чиме ју је глумачка професија пленила сазнали смо од Неде Спасове:

У августу 2015. године сам отишла на кастинг за тај филм. Позвали су ме за другу улогу коју је потом остварила глумица Симона Халачева. Реч је о улози Мауглија који се касније претвара у принцезу. Још тада сам схватила да ће ми та улога бити компликована и савршено туђа мојој глумачкој природи. Осетила сам то, а осетио га је и редитељ, али није одустао од мене и дао ми је другу шансу. Дакле, без обзира на то што нисам добила ту улогу, ја сам их на том кастингу очарала. Кастингу је присуствовао Веселин Плачков који тумачи главну улогу у филму. Драго ми је што сам имала прилику да са колегом изведем сцену јер кастинзи обично протичу на следећи начин: добијеш неки текст и станеш пред камеру. Али када текст није везан за улогу коју ће тумачити, глумцу није уопште лако. Јавили су ми се после осам месеци и рекли да свратим у њихов уред. Понудили су ми другу женску улогу у филму.

Што се љубави према глуми тиче, Неда нам је испричала:

Имала сам 12 година када су нам у школи рекли да ће бити одржан кастинг за омладинску трупу у граду Враци. Сви моји школски другови су рекли да ће ићи, једино сам се ја инатила, али сам на крају и ја отишла. Иначе сам хтела да студирам психологију, да будем психотерапеут, да радим са људима, да их инспиришем да свој живот мењају на боље. Али је све то пропало у воду након што су ме примили на Националну академију за позоришну и филмску уметност (НАТФИЗ) где сам на испит отишла неприпремљена, тек да видим како ћу проћи.

Снимање филма је трајало годину дана, а у њему је играло преко 50 глумаца. Осим Веселина Плачкова и Неде Спасове у филму „Дамасцена“ су играли и Димитар Баненкин и Љубен Чаталов. У масовним сценама је учествовало 1.300 људи што је тај филм сврстало у ред највећих продукција снимљених код нас током последњих година. Музику је написао Румен Бојаџијев-јуниор, а сценарио је потписала песникиња Марија Лалева. Премијера филма ће бити одржана крајем октобра – почетком новембра ове године.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива