Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

“Софија стрип експо” представља своје најновије приче и јунаке

БНР Новини

У годинама када је реч  “стрип” званично забрањена, само приче у сликама часописа “Дуга” приближавале су се причама у боји чувеног француског часописа “Pif“– јединог дечјег западног издања код нас. А данас, некадашњи сликари, који скоро четвртину века нису сликали, покушавају не само да носталгично поново побуде интересовање према стриповима него и да преко нових јунака и сижеа афирмишу у нашој модерној свакодневици “девету уметност”.

Више од 200 стрипова које је нацртало 80 сликара последњих неколико година тренутно је приказано у софијској галерији Савеза бугарских сликара под насловом “Софија стрип експо 2017.”. Ово је друга национална изложба после оне приређене 2013. године када су сликари из свих генерација приказали различита лица и стилове бугарског стрипа. У основи две изложбе је пројекат “Дуга”, који је заједно са Савезом бугарских сликара окупио уметнике који раде за истоимени часопис.

Снимка
„Некада је постојао само један стрип-часопис  – француски “Pif” до којег смо тешко долазили
– сећа се сликар из легендарног часописа “Дуга” Петар Станимиров. – Када су се 1979. године у часопису “Дуга” појавиле приче у сликама (тада је реч “стрип” била забрањена), деца су се заљубила у њих. Због тога је и наше издање имало један од највећих тиража. Данашња деца  такође показују интересовање за стрип, зато што је он у смислу изражајних средстава универзалан, покрива како књижевност, тако и анимацију, а његови јунаци могу да буду популарна лица из филмова, књига итд.”

И док се у годинама социјализма часопис брзо ослободио патриотске тематике коју му је наметнула тадашња конјунктура и удахнуо живот авантуристичким причама, данас су штампани стрипови рађени по наруџбини фондација које своје националистичке идеје пропагирају преко херојизације прошлости. Једна од њих  - „Уздизање“ /“Въздигане”/ је чак покушала да ученицима 3. разреда поклони укупно 60.000 књижица са стриповима о “кановима”, а такође обећала је да сваком новорођенчету додели износ од 200 лева ако добије име по неком бугарском кану.

„Битно је да постоје историјски стрипови, али од посебног су значаја и следеће ствари: како су они направљени, у ком циљу, да ли опслужују политичке интересе – рекао је с тим у вези сликар. У часопису “Дуга”је такође излазио историјски стрип под насловом“Елемаг – војник кана Тервела”који нас одводи у измишљено време јер ми не познајемо у целини нашу древну историју. Реч је о причи без претензија за историјску веродостојност. А сада излазе издања која носе имена канова, али нико не може да гарантује да су приче о тим  владарима стварне.  По мени, једино је име владара у њима стварно. Очито у овом случају неко пропагира своје идеје на рачун аутора.

Снимка
Нажалост, не налазе се тек тако издавачи стрипова који су спонтано настали у машти правих уметника. Због тога су млади сликари приморани да раде за стране сценаристе и издавачке куће, као и за европску и америчку гејминг индустрију, а старији и да раде нешто друго да би зарађивали за живот. Али било чиме се они бавили, окупила их је њихова заједничка страст да удахну нови живот стриповима.

„Све у свему, цртање стрипова  је рекао бих самачки посао – признаје Петар Станимиров. – Боље је да неко унапред напише сценарио, али се често дешава да га сликар сам измисли и тада се он осећа још већим самцем . За цртање стрипа сликар мора да се бар мало разуме у режију, у камермански посао, као и мора да уме да замисли радњу баш као на филмској траци на којој је након сваких 20 кадрова, један исечен. Није довољно само бити добар писац – потребан је поглед редитеља и зато ја мислим да не може свако да пише сценарио за стрипове. Иначе само цртање је лак посао, довољно је само имати искуство.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Дијана Цанкова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Градска уметничка галерија у Ћустендилу

Уручују награду за сликарство по имену Владимира Димитрова – Мајстора

Поводом обележавања 143. годишњице рођења Владимира Димитрова – Мајстора Градска уметничка галерија у Ћустендилу уручује Националну награду за сликарство за 2024. годину по имену овог нашег славног сликара. Владимир Димитров-Мајстора –..

објављено 1.2.25. 10.10

Објављена имена овогодишњих гостију у Кући за књижевност и превод

У Бугарској се већ годинама у сарадњи са Општином града Софије спроводи пројекат „Кућа за књижевност и превод“, чији је иницијатор Фондација „Следећа страница“. Ове године у резиденцијалном програму Куће за књижевност и превод учествоваће 5 аутора,..

објављено 29.1.25. 09.15
Кадар из филма „Човек који није могао да ћути“

Филм с бугарским продуцентским учешћем номинован за Оскара

Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са Катјом Тричковом из компаније „Contrast Films“ и има шансе да освоји Оскара у категорији најбољи играни..

објављено 24.1.25. 09.08