Село Арбели се налази у пограничном подручју Доњи Дебар (Поле), на територији Републике Албаније, 4 километра од македонског града Дебар. Писани документи који осликавају демографско стање региона с краја 19. и почетка 20. века показују да је он био настањен Бугарима. Управо анализа историјских докумената из оног доба одвела је доц. др Веселку Тончеву и њену екипу етнолога у те крајеве, а циљ им је био да утврде каква је данашња етнографска ситуација у Доњем Дебру. Информацију научници су потражили од мештана још неколико села: Горње Крчишта, Обок, Попинар и Дољани. Плод две експедиције из 2015. и 2016. године је филм „Две куће и по”, који је приказан на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ где је одржана и дискусија.
Тема бугарске заједнице у Албанији постала је препознатљивија прошле године због званичног признавања бугарске мањине од стране Тиране – политичког чина који је прилично закаснео, тврди доц. др Веселка Тончева
Ови људи од 1913. г. живе у Албанији и у периоду од 1913. до 1939. г. имали су редовне контакте са Бугарском и настојали да не прекидају везе са матичном земљом – инсистирали су на одржавању бугарске школе и бугарских цркава. Другим речима ми смо дужници тим људима, јер смо после 1947. г. изгубили везу са њима. Тада је Енвер Хоџа – албански тоталитарни вођа, затворио границе и увео ригорозни режим путовања у друге земље.
Од 2007. г. Веселка Тончева са Института за етнологију и фолклористику код Бугарске академије наука (БАН) уз подршку Асоцијације за антропологију, етнологију и фолклористику„Онгл”, истражује бугарску заједницу у Албанији. Раније она је водила експедиције у подручјима Голо Брдо, Мала Преспа (код Преспанског језера) и на северу – у Гори (део које је у границама Косова). За разлику од брдско-планинског подручја Голо Брдо, где „наши људи” живе компактно у 21 селу и где су језик, традиције и идентитет добро очувани, област Пòле (како показује и име) је у равници – тамо је обим миграционих струја много већи, регион је плодан и привлачи досељенике из других делова Албаније.
Последњи подаци којима располажемо о тим селима датирају из 30. година 20. века и већ тада описују шаролику етничку и верску ситуацију која се динамично мења. Битно је рећи да поред бугарских историјских извора о региону, постоје и такви српски извори.
Српски аутори који пишу о том периоду, тврде да је тамошње становништво српско. Још у оним годинама тамо су се сучељавали интереси Бугарске и Србије (Југославије), па је становништво могло да изабере једну од две опције и да се определили или као бугарско, или као српско – објаснио је др Ивајло Марков, други учесник експедиције са посебним интересовањима у области миграционих токова.
Филм „Две куће и по” осликава данашњу ситуацију у Арбелију. У живахном селу број „нашких” кућа је три. Али како са тугом у гласу каже јунакиња филма, баба Голобка, њена кућа је у ствари „пола куће”, јер живи сама, а наследници јој су далеко.
Сећа се времена када су деца похађала овдашњу школу, када су Албанци у том селу били мањина, а црква Светог Преображења била окупљалиште верника.
У данашњим данима на храмовни празник 19. августа долазе и хришћани, и муслимани који верују да ово место зрачи посебном енергијом – исцељује болеснике и помаже нероткињама да занесу. Због празника овамо се враћају и мештани који су се одселили у градове Албаније и Македоније, али они не повезују своју будућност са родним селом.
Слично је стање и у оближњим селима. У Горње Крчишта једина хришћанка која води бригу о храму у центру села, проглашеном спомеником културе, удата је за Албанца. У највећем насељеном месту у Доњем Дебру, Макеларију, научни тим није нашао људе са којима би могао да разговара на бугарском језику. Стога је и ово етнолошко истраживање драгоцено - оно показује да су још увек жива сећања о људској заједници која се некада самоопредељивала као „бугарска”, али је сасвим сигурно да ће ускоро припадати једино прошлости. И само филм „Две куће и по” ће моћи да прикаже „нашку” прошлост албанске области Поле.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: лична архива
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...
Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије..
Поверење у НАТО (40,1%) и ЕУ (59,5%) у Бугарској порасло је за 8, односно 5 процената у односу на 2023. годину, према истраживању социолошке агенције..