Црква Светог Великомученика Георгија у Једрену је подигнута 1880. године одлуком Султана Хамида II. Храм је саграђен у архитектонском стилу карактеристичном за касно доба Националног препорода Бугарске а представља тробродну базилику са високом таваницом. До 1940. године свештеници који су овде служили су били бугарски грађани, а након тога су богослужења обављали бугарски свештеници из Истанбула, где се налази  још један симбол бугарског православља  - гвоздена црква Светог Стефана.

Године 1951. година црква Светог Великомученика Георгија у Једрену затвара врата за вернике а зграда постепено пропада. Ту долази родољубиви рад Филипа Чакарака – Бугарина из Једрена, који улаже напоре за одржавање храма до почетка његове рестаурације за коју је пројекат израђен 2001. године. По добијању сагласности Турске Црква Светог Великомученика Георгија у Једрену је реновирана а 9. маја 2004. године поново свечано отворена.  Данас заједно са великом једренском митрополитском црквом Светих Константина и Јелене, храм Светог Великомученика Георгија је симбол бугарског духа у Једрену и привлачно место за љубитеље верског туризма. На другом спрату реновиране цркве је приређена мала етнографска експозиција која приказује живот бугарске заједнице у овом региону Турске.

Данас у Једрене стиже пуно гостију из Бугарске – Бугара или Турака. Чим виде цркву на чаршији не пропуштају прилику да је посете, каже отац Александар Чакарак, свештеник у цркви Светог Великомученика Георгија у Једрену. Његов син - Георги Чакарак, студира на Софијској семинарији а отац Александар се нада да ће једног дана и он ићи стопама својих предака.

Ево шта нам је свештеник испричао о очекивањима у вези са празником храма који се обележава 6. маја:

Као и сваке године овог 6. маја ћемо имати пуно гостију из Бугарске, Грчке и Турске. Захваљујући добрим везама између две суседне земље – Бугарске и Турске, расте број туриста. 6. маја као и свугде у Бугарској пуштамо народну музику и на тргу испред цркве заједно са нашим пријатељима – локалним Турцима и гостима славимо Ђурђевдан. Увек славимо заједно хришћанске и муслиманске празнике. На те празнике заједно упућујемо молитве за мир, љубав и разумевање. Да узајамно поштујемо наше вероисповести, јер какве молитве упућујемо Богу? Све су оне за здравље, срећу, поштовање, мир и љубав. Тако је код сваке вероисповести. По мом мишљењу, најбитније је да радимо заједно и нека се свако моли на њему драгом језику. Молитва је једна – звучи на исти начин.

Превод: Албена Џерманова